На данашњи дан, 30. јула 1898. године умро је њемачки државник Ото фон Бизмарк, ујединитељ Њемачке.
Први канцелар уједињеног њемачког царства, познат као „гвоздени канцелар“. Био је предсједник владе пуних 28 година, до 1890. године. Ото фон Бизмарк је један од најважнијих вођа са друге половине XIX вијека. Као пруски премијер ујединио је Њемачку серијом побједоносних ратова послије којих постаје први канцелар њемачког царства. Многи Њемци поистовјећују лик Бизмарка са сликом која приказује крунисање њемачког цара Вилхелма I у дворцу у Версају. Под вођством Пруске тада се ујединило 25 независних држава. Бизмарковој политици приписују заслуге за превазилажење устројства у којем су Њемци били „расути“ у низу малих држава. Њему у част, широм Њемачке данас се налазе бројни споменици, по њему се зову улице, тргови. У почетку је био јункерски политичар дубоко конзервативних, аристократских и монархистичких гледишта, који се борио против растућег социјал-демократског покрета, ставио је ван закона више организација и увео је старосне пензије, здравствено осигурање, као и радничко осигурање у случају несреће. Постао је познат под надимком Челични канцелар и сматра се једном од најважнијих фигура у њемачкој историји. Ратови против Данске , Аустрије и Француске отворили пут ка стварању њемачког царства. Сва та три рата припремио је Ото фон Бизмарк који је тада био премијер Пруске. Бизмарк напада Аустрију и брзо побјеђује, прикључивши Хановер, Хесен-Касел, Насау и Франкфурт Пруској и формирајући Сјеверно њемачку конфедерацију. Пошто је Бизмарк испровоцирао Француску, којом је у то вријеме владао Наполеон III, француско-пруски рат је избио 1870. године, током којег су јужне њемачке државе, које су сматрале Француску агресором, придружиле Сјеверно њемачкој конфедерацији у борби против Француске. Франуска је претрпјела понижавајући пораз, а 1871. године Вилхелм I је био крунисан као њемачки император у дворани огледала у Версају. Бизмарк је тиме легално створио Њемачко царство под вођством Пруске, уз искључење Аустрије. На изборима у 1890. години Католичка партија центра и Социјалдемократи су освојили много гласова, а Бизмарк даје оставку на инсистирање њемачког цара (кајзера) Вилхема II . Бизмарк је провео своје последње године пишући мемоаре „Размишљања и сјећања“. Умро је у 83. години живота.
На данашњи дан, 30. јула 1863. године родио се Хенри Форд, амерички пословни човјек, оснивач Форд Мотор Компаније.
Хенри Форд је био познати амерички индустријалац, оснивач и власник чувене компаније за производњу аутомобила Форд Мотор Компаније, али такође и један од најпознатијих истраживача организационе праксе. Форд је науку о организацији обогатио значајним практичним доприносима. Његове организационе иновације су и у вријеме савремене, модерне организације и даље присутне. Његова најпознатија дјела су: „Мој живот и рад“ и „Велико данас – веће сјутра“. Рођен је у америчкој савезној држави Мичиген као прво од шесторо дјеце имиграната из јужне Ирске. Већ као дјечак показивао је велико интересовање за механику и често радио у очевој радионици. Са шеснаест година отишао је од куће да би учио машинство. Након неколико година враћа се у родни град и убрзо добија посао инжењера у Едисон Компанији. Послије само двије године бива унапријеђен у главног инжењера, што му доноси веће приходе и омогућава му да се посвети властитим експериментима на моторима са унутрашњим сагоријевањем. Успјеси у експерименталном раду га охрабрују па даје отказ и оснива са другим иноваторима Детроит Аутомобил Компанију која је, на жалост, убрзо банкротирала. Међутим, Форд оснива своју властиту фирму под називом Форд Мотор Компанија. Већ 1908. године компанија пушта у продају чувени модел „Т“. Компанија Форд, практично је настала на огромном успјеху модела „Т“ и до дана данашњег, задржала се међу пет највећих свјетских произвођача моторних возила. Хенри Форд и његова компанија су, глобално гледано, међу најзаслужнијима за стварање и развој свјетске аутомобилске индустрије, али и комплетан смјер развоја цивилизације двадесетог вијека . Модел „Т“, познат такође и као „тин лизи“ је за пуних деветнаест година, колико се производио , направљен у 15 милиона примјерака, што је за ондашње индустријско-производне могућности било равно чуду. Овакву популарност стекао је захваљујући чињеници да је био први масовно произвођен аутомобил који је могао да превезе више људи, а у исто вријеме био и довољно јефтин да су га могли приуштити и нижи друштвени слојеви. Наиме, Форд је творац једног система производње – система покретне траке. Овај систем допринио је унапређењу организације рада у производњи, а његове најзначајније предности су: рационално коришћење елемената производње, већи степен искоришћења времена, примјена специјализације, адекватнија припрема производње, већа количина произведених производа, већа продуктивност рада. Овакав начин производње је за резултат имао невјероватно повећање продуктивности уз истовремено знатно снижавање трошкова производње, што је аутомобил који се производио у Фордовој фабрици учинило неупоредиво јефтинијим од свих конкурентских модела. Ипак, поред свих ових предности, битно је истаћи и један недостатак оваквог система производње, а то је да је рад радника сведен на најједноставније операције, па уситњеност посла проузрокује монотонију која може бити узрок појаве замора радника. Хенри Форд је такође био и зачетник идеје о производњи истог модела аутомобила на различитим локацијама, па је тако модел „Т“ врло брзо почео да се производи у локалним погонима у Канади, Аустралији и Европи. Хенри Форд је умро у 84. години живота, на свом имању у Дирборну у савезној држави Мичиген. Његове иновације не само да су довеле до револуције индустријске производње, већ су имале и велики утицај на модерну културу, у тој мјери да неки друштвени теоретичари раздобље економске и друштвене историје у коме је он стварао називају „фордизам“ . И данас, Фордове компаније у више од 50 земаља свијета запошљавају на стотине хиљада радника, производећи годишње више од десет милиона моторних возила, махом – аутомобила.
