Oslobadjanje Loznice Veselin Misita

Љетопис, 31. август 2019

Име: Ljetopis 31.08.2019 (1941 Oslobadjanje Loznice, 1997 Princeza Dajana); Опис: Љетопис, 31. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 31. августа 1941. године четници су послије једнодневне борбе са Њемцима ослободили Лозницу.

Oslobadjanje Loznice Veselin MisitaЛозница је тако 1941. године постала први град на територији читаве Европе који је ослобођен од Њемаца, као и први случај од почетка рата да су се њемачки војници предали. То је био први озбиљнији ударац фашистима на територији окупиране Краљевине Југославије. Битка за Лозницу се одиграла 31. августа 1941. године између четника и Њемаца у Другом свјетском рату. Напад четника на Њемце у Лозници услиједио је одмах послије њемачког одбијања да се предају. Током ових борби погинуо је четнички командант потпуковник Веселин Мисита, који је предводио напад на Њемце у Лозници. Послије једнодневне борбе, Њемци су били принуђени на предају, четници су заробили 93 војника, који су били први њемачки заробљеници у окупираној Европи. Напад на Њемце у Лозници означио је почетак устанка српског народа против окупатора у Србији. Устанаком српског народа против окупатора, отпочеле су прве четничке акције према Њемцима са онеспособљавањем и затварањем главних путева који воде из Шапца и Ваљева према унутрашњости Подриња. Послије ослобођења Лознице, услиједио је четнички напад на Њемце у Бањи Ковиљачи, руднику Зајачи, селу Завлаци и Крупњу, који су натјерани на повлачење. Ослобођено је цијело средње Подриње, а српске устаничке акције против Њемаца проширују се у наредном периоду на Шумадију, Мачву и долину Западне Мораве. Одлука о нападу на Њемце у Лозници и дизању устанка у Подрињу донијета је на састанку у манастиру Троноша 30. августа 1941. године. За команданта операције против Њемаца у Лозници изабран је потпуковник Веселин Мисита, који је био и најстарији по чину међу четницима. У 9 часова ујутру, пошто су се огласила звона са цркве у Лозници и испаљено седам хитаца из пушке, по раније договореном сигналу, услиједио је свеопшти јуриш на њемачке положаје. Потпуковник Мисита погинуо је на челу својих бораца, лично предводећи јуриш и бацајући бомбе на Њемце и том приликом пресјекао га је митраљески рафал. У борбама за ослобођење Лознице заробљена су 93 Њемца. Извјестан број је погинуо и рањен, а остали су спроведени у манастир Троношу, а рањени упућени у болницу. Са заробљеним Њемцима поступано је хумано – свима којим је било потребно указана је љекарска помоћ. Четници су имали осам погинулих, на чело са потпуковником Веселином Миситом, и четири рањена борца. Заплијењена је већа количина оружја. Извештај о ослобођењу Лознице поручник Георгије Бојић послао је на Равну гору пуковнику Драгољубу Михаиловићу, који је одобрио даље ширење устанка и операције против Њемаца у Подрињу. Град је био слободан 40 дана, а онда су окупатори поново ушли у октобру и у њему остали све до септембра 1944. године.

 

  • На данашњи дан, 31. августа 1997. године принцеза Дајана је погинула у саобраћајној несрећи.

Princeza DajanaДајана, принцеза од Велса, рођена као Дајана Френсис Спенсер била је прва супруга Чарлса, принца од Велса, најстаријег сина и наследника краљице Елизабете II. Вјенчање са принцом од Велса одржано је у катедрали Светог Павла и имало је огромну свјетску гледаност од преко 750 милиона људи. За вријеме брака, Дајана је носила титулу принцезе од Велса, војвоткиње од Корнвола, војвоткиње од Ротсеја, грофице од Честера и баронесе од Ренфруа. Родила је два сина, принчеве Вилијама и Хенрија, који су други и трећи у реду за наследство британског пријестола. Као принцеза од Велса, Дајана је преузела краљевске дужности у име краљице и представљала краљицу у иностранству. Стекла је огромне симпатије својим добротворним радом. Одржавала је везу са десетинама добротворних организација. Дајана и њен нови вјереник Доди Ал Фајед су након вечере у хотелу Риц у Паризу Дајаниним мерцедесом кренули у вечерњи излазак. Аутомобил великом брзином улијеће у тунел Алма и удара у зид и на мјесту су погинули возач Хенри Пол и Доди, а Дајана је преминула 4 сата касније у болници. Једини преживјели је Додијев тјелохранитељ. Смрт Дајане и Додија остаје обавијена велом тајне и након 20 година. Први оптужени били су папараци који су их у стопу пратили и нијесу им помогли након несреће већ су наставили да фотографишу. Након тога сумња је пала на возача који је наводно био пијан. Сумња се и на британску обавештајну службу којој није одговарала веза принцезе са муслиманом. Такође је мистерија и бијели Фијат уно који је у тунелу окрзнуо ауто у коме су били Дајана и Доди, а након тога је нестао са мјеста несреће. Годинама након Дајанине и Додијеве смрти, постоји још много питања без одговора. Шта се десило са Дајаниним колима? Да ли је хитна помоћ стигла брзо? Да ли је била трудна? Да ли је возач био пијан? Писмо које је Леди Ди послала Полу Барелу, њеном најбољем пријатељу 10 мјесеци прије погибије опет је узбуркало страсти у јавности. У том писму она предвиђа шта ће јој се десити. Пол Барел је био оптужен да је украо неке личне Дајанине ствари. На суду је изнио тврдњу да је њена смрт „нешто више од обичне несреће“. Суђење је прекинуто на инсистирање краљице (вјероватно да се ни један члан краљевске породице не би појавио на клупи за свједоке). Пол Барел каже да му је Дајана дала писмо октобра 1996. године говорећи: „Ставићу датум на ово писмо и даћу га теби на чување… за сваки случај“. У том писму је навела и име особе која планира завјеру против ње, али је то име из књиге коју је написао Пол Барел изостављено да би се избјегле правне последице: „Ово је најопаснији период у мом животу.  …..  планира да направи несрећу са мојим колима, да откажу кочнице и да ја доживим тешку повреду главе што би ослободило пут за Чарлса да се поново ожени“.