- На данашњи дан, 5. маја 1860. године италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих „хиљаду црвених кошуља“ испловио је из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.
Ђузепе Гарибалди је италијански револуционар и борац за Уједињење и слободу Италије. У младости је био морнар. Док је служио војни рок у морнарици Краљевине Сардиније потпао је под утицај Ђузепеа Мацинија, предводника италијанског национализма, и постао припадник друштва Млада Италија. После неуспјеле оружане побуне у Савоји 1834. године када је осуђен на смртну казну бјежи у Јужну Америку. Потом је судјеловао и у уругвајско-аргентинском рату на страни Уругваја. У почетку је заповиједао уругвајском морнарицом да би касније постао заповједник Италијанске легије у Монтевидеу. У тим борбама стекао је свјетску славу.
У домовину се враћа како би судјеловао у борби за независност Италије и рату против Аустрије. Борбе против Аустријанаца у Милану и против француских снага код Рима 1849. године за Римску републику донијеле су му националну славу. Године 1859. помогао је Пијемонту у рату против Аустрије, предводећи добровољачке јединице. У тим ратним сукобима његове снаге заузеле су мјеста Варезе и Комо. У мају 1860. године Гарибалди изводи свој највећи подухват и легендарни поход: освајање Сицилије и Напуља. Овога пута није имао владину подршку, али премијер Кавур и краљ Виторио Емануеле II нијесу се усудили да зауставе популарног јунака. Краљ и премијер били су му спремни помоћи, али само под условом да се подухват покаже успјешним. У бици код Клатафимија његове герилске снаге поразиле су регуларну војску напуљског краља. Након освајања Палерма премијер Кавур одлучио је Гарибалдију пружити помоћ, али тек тајну. Након освајања Сицилије прелази на континентални дио Италије и септембра 1860. године тријумфално улази у Напуљ. Тада уводи политичке реформе, дијели земљу сељацима али умјесто проглашавања републике добровољно уступа власт монархистима у увјерењу како ће Савојска династија ујединити Италију. Међутим његова војска је распуштена, а он удаљен на острво Капрера. Но, Гарибалди није престао с борбом. У неколико наврата покушава да заузме Рим и ослободи га папске власти. У првом је покушају рањен, а у оба ухваћен. У првом покушају италијанска влада морала је зауставити Гарибалдија у страху од међународних последица које би услиједиле након свргавања папске власти. Гарибалди поздравља Париску комуну. У Рим се враћа 1871. године и разочаран у политику, прогласио се социјалистом. Преминуо је 1882. године у 75-ој години живота. Данас се сви историчари слажу да без Гарибалдијеве подршке не би било могуће уједињење Италије. Надарен лидер и човјек из народа пуно је боље од Кавура и Мацинија знао како окупити масе.
- На данашњи дан, 5. маја 311. године умро је Галерије, римски цар родом из Гамзиграда у источној Србији.
Император Гај Галерије Валерије Максимијан једна је од најпротиврјечнијих личности Римског царства. Једни су га славили као спасиоца империје, новог Ромула и Александра Великог, а други ружили и сматрали најлошијим владаром и човјеком. Док су га пагански писци описали као одважно храброг, херкуловски снажног, предодређеног за побједе, са љепотом, која се сматрала божијим даром, хришћански историчари су га приказали као монструозног господара, непријатеља сваке културе и учености. Галеријева биографија личи на бајку у којој пастир постаје цар. Галерије је у младалачким годинама задобио највише војничке чинове и наклоност цара Диоклецијана, који га је усинио и 293. године прогласио за цезара и свог сувладара. Са својим војницима, Галерије је успио да савлада Персијанце. Галерије је, попут Александра Великог, који се послије побједе постарао за породицу побијеђеног цара Дарија, заштитио породицу Нарсеса од насртаја и отмице, заслуживши велико поштовање. Послије овог пораза, Персијанци су напустили Месопотамију, а Галерије слављен у цијелој империји као други Ромул и Александар. У тренутку када га је задесила смрт, у вријеме његове највеће моћи и славе, сахрањен је и уврштен међу богове у Феликс Ромулијани (Гамзиград код Зајечара), данас једном од највећих археолошких налазишта у Европи, на листи Унескових споменика.
Археолошка испокапавања у царској палати Феликс Ромулијана у Гамзиграду су открила царску резиденцију са мозаицима изванредне љепоте, прелијепу статуу императора Галеријуса, храм посвећен божанствима Јупитера и Херкула, важне економске објекте, јавна купатила и величанствене славолуке на улазу у палату. На њима је натпис Феликс Ромулијана. Објекти царске палате Феликс Ромулијане у Гамзиграду су раскошно украшени фрескама, подним мозаицима са фигуралним и геометријским мотивима. Архитектура царског комплекса Феликс Ромулијане у Гамзиграду је богата у материјалима и посједује висок квалитет украсне архитектонске скулптуре стубова, капитела, зидова, као и скулптуралног украшавања. Око половине V вијека су готово све грађевине царске палате Феликс Ромулиајне, окружене зидинама, уништене у пожару. Царска палата је коначно обновљена, али је њен изглед потпуно промијењен. Током VI вијека је била насеље земљорадника и занатлија. Почетком VII века је Феликс Ромулијана напуштена и остаје у том стању до насељавања Словена у XI вијеку, који су ту имали своје утврђење.
