Miting U Novom Sadu

Љетопис, 6. октобар 2019. године

Име: Ljetopis 06.10.2019 (1737 Kamcatka, 1988 Jogurt revolucija); Опис: Љетопис, 6. октобар Тип: audio/mpeg

На данашњи дан, 6. октобра 1988. године под притиском демонстрација руководство Војводине поднело је оставке.

Miting U Novom SaduТоком протеста демонстранти су на функционере, који су покушали да им се обрате, бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“. Дешавања су почела дан раније када се 15.000 демонстраната из градова широм Војводине, којима су се прикључили и радници привредних гиганата из Новог Сада и Новосађана, окупило испред зграде Покрајинског комитета. Према тадашњим процјенама број окупљених у два дана протеста износио је 70.000 људи. Саму зграду Покрајинског комитета и руководство у њој штитила су три кордона милиције, који су се сукобили са демонстантима. Наиме, окупљени су каменчићима, ситним новцем и јогуртом у тетрепаку напали зграду и руководиоце. Војвођанско рководство тражило је војну интервенцију, али се убрзо утврдило да војска може да интервенише у некој републици СФРЈ само ако су са тим сагласни предсједник те републике. Војвођански високи функционер Шогоров се састаје са Милошевићем од кога тражи да заустави демомстранте:

Ја бих замолио друга Милошевића да дође у Нови Сад и на лицу мјеста процијени ситуацију. Нико никог не слуша, гађају нас јогуртом и млијеком. Друже Слободане ако ви не дођете и умирите народ, сви ћемо изгинути”, рекао је Шогоров.

Само ви поднесите оставку, а ја ћу послије тога доћи“, одговорио је Милошевић.

Ми припремамо конференцију о свим проблемима”, рекао је Шогоров.

Та ваша конференција више никог не занима”, одговорио је Милошевић и ставио тачку на судбину аутономашког руководства у Војводини.

Епилог је познат, комплетно руководство АП Војводине поднијело је оставку. На новосадском тргу, када се сазнало за оставке аутономаша, кренула је пјесма. Повучени дешавањима једна група демонстраната скида таблу са називом Улица 28. фебруара 1974. којим је својевремено био обиљежен нови устав Војводине и поставља симболичну са називом 6.октобар 1988. Овим је почео политички процес познат као Догађање народа. У наредних пола године, до прољећа 1989. године смијењено је политичко руководство Косова и Метохије на челу са Аземом Власијем и Каћушом Јашари. Они су се повукли послије демонстрација у Београду и пароле: ” Ухапсите Власија”.

 

На данашњи дан, 6. октобра 1737. године на полуострву Камчатки таласи изазвани вулканима на дну мора достигли су висину од 70 метара – највишу у историји.

KamcatkaНа источној ивици непрегледног Сибира са три стране оивичено Тихим океаном усидрено је полуострво Камчатка. Његово копно заједно са 56 Курилских острва толико је далеко да га чак и Руси избјегавају и прибојавају га се. Али природа која га краси одузима дах. Велика удаљеност од остатка земље и сурова клима (дуге хладне зиме и кратка оштра љета са изобиљем кише) која влада на Камчатки утицала је да полуострво буде проглашено најсуровијим дијелом велике Руске државе. Толико је било непопуларно да се чак ни политички затвореници никада нису слали тамо јер нико није хтио да тамо живи и чува их. Ову забачену земљу су насељавали Корјаци и Чукчи, а највећи дио њих нестаје са лица Земље под најездом царских Козака у XVIII вијеку. Њихови малобројни потомци и данас насељавају полуострво. Највеће насеље са око 240000 житеља је Петропавловск Камчатски, велика рибарска лука са респектабилном флотом бродова. Напредак модерног саобраћаја бар донекле је приближио Камчатку остатку свијета и омогућио нам да упознамо њену другу, свјетлију страну. И на примјеру Камчатке природа је спојила неспојиво, лед и ватру, и створила нешто прелијепо. Хладно и забачено полуострво једна је од најактивнијих зона чувеног Ватреног појаса Пацифика. На полуострву постоји око 150 вулкана од којих је барем 30 активно. Најпознатији је вулкан Кључевскаја Сопка, висок 4750 метара чија купа важи за једну од наљепших и најправилнијих на планети. Из купе на врху планине непрекидно избија густ дим а правих ерупција било је преко 50 у посљедњих 30 година. Осим њега свјетској јавности познат је и вулкан Счубеља Сопка чија је ерупција пепела почетком двадесетог вијека прекрила читаво полуострво. На Камчатки се налази око 10% свих активних вулкана на планети Земљи. Активне вулкане по правилу прате и моћни земљотреси. Предивни гејзири употпуњују горе поменуте тектонске активности. Могу се срести широм полуострва, а најпопуларнији су они у Долини гејзира. То је зона у подножју активног вулкана Кронотска Сопка са преко 25 извора топле воде. Ријетки туристи најчешће посјећују Велики гејзир који на сваких сат времена избацује млаз вреле воде до висине од 49 м у трајању од 4 минута. Прелијепо Кронотско језеро употпуњује природни резерват површине преко 10000 км2. Осим прелијепих пејзажа који помало подсјећају на Исланд или Аљаску природу полуострва јединственом чине и многобројне животињске врсте. Највећи мрки медвједи Евроазије, лосови и сибирски муфлони највећи су примјерци фауне Камчатке. Сребрне лисице, арктичке вјеверице и мрмоти подсјећају каква је клима овдје заступљена. А уз обале најчешће се сријећу фоке и разне врсте морских птица. Уједно, фоке, лосови и рибе главни су извор сировина неопходних за живот локалног становништва. Камчатка ће још дуго остати једна од ријетких оаза наше планете коју људи нијесу у потпуности упознали и искористили.