Petar Ii Karadjordjevic

Љетопис, 6. септембар 2019

Име: Ljetopis 06.09.2019 (Kralj Petar,Harac Osmanlijama); Опис: Љетопис, 6. септембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 6. септембра 1923. године у Београду је рођен Петар II Карађорђевић, син краља Александра.

Petar Ii KaradjordjevicКраљ Петар II Карађорђевић је био најстарији син краља Александра Карађорђевића и краљице Марије. Кумови су били краљ Џорџ VI од Уједињеног Краљевства и његова супруга Елизабета. Титула краља му је припала по наследној линији, пошто му је отац убијен у Марсеју 1934. године. Похађао је школу у Великој Британији а из Британије се вратио послије очевог убиства и понео је титулу Краљ Југославије. Пошто је био малољетан, краљевска власт је пренијета на Намјесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар. На челу Намјесништва био је кнез Павле Карађорђевић. Краљ Петар II је званично на власт дошао послије протеста 27. марта 1941. године. Приступање Тројном пакту довело је до великих протеста у земљи, који су кулминирали 27. марта 1941. године Краљ Петар II је указом проглашен пунољетним, иако то формално није био, и одмах је преузео власт од Намјесништва. Владао је само 19 дана. Онда је Краљевина Југославија бомбардована а краљ Петар II је на предлог предсједника владе, армијског генерала Душана Симовића, отишао у избјеглиштво. Прво је био у Грчкој, а затим у Јерусалиму и Египту. У јуну 1941. године стигао је у Енглеску. У прогласу од 16. априла 1941. године краљ је рекао: “Приморан да пред надмоћнијим непријатељем напустим национално земљиште, ја не мислим прекидати борбу. Част заставе спашена је, али национална слобода је у опасности. Ја позивам мој драги народ да не клоне под ударима судбине и да сачува вјеру у будућност… Увјерен да ће Бог бранити нашу праведу ствар, ја кличем: Живјела Југославија и њена слобода!“. То само значи да краљ и влада нијесу ни помишљали на капитулацију, нити је о томе било говора.

Послије Другог свјетског рата Југославија је постала једнопартијска држава под влашћу Комунистичке партије. У изгнанству краљ Петар II је прво живио у Лондону са својом супругом и сином Александром, рођеним 1945. године. Да би Александар, као наследник пријестола, био рођен на југословенском тлу, тадашњи британски премијер Винстон Черчил прогласио је апартман број 212 лондонског хотела“Claridges” југословенском територијом.

Краљ Петар II је последње године живота провео је у Сједињеним Америчким Државама. Сахрањен у манастиру Свети Сава у Либертвилу. На испраћају југословенског краља било је око 30.000 људи и још 400 америчких пилота које су краљеви четници спасили. На овом мјесту годинама се окупљала српска емиграција. Краљ Петар II је једини југословенски лидер који је добио прилику да говори у америчком конгресу, јуна 1942. године. Историја биљежи да је краљ Петар II био једини монархистички владар сахрањен на територији САД.

Посмртни остаци краља Петра II су 2013. године пренијети у цркву Светог Ђорђа на Опленцу.

 

  • На данашњи дан, 6. септембра 1669. године завршен је Кандијски рат.

Kandijski RatКандијски рат је представљао оружани сукоб између Млетачке републике и њених савезника Витезова Хоспиталаца, Папске државе и Француске с једне и Османског царства и Берберских земаља (територије у сјеверној Африци под влашћу Османлија) са друге стране, а са циљем остваривања војно-политичке превласти над медитеранским острвом Крит (Кандија). Двадесетчетворогодишњи сукоб су чиниле бројне поморске битке на Егејском мору и копнене операције у Далмацији. Иако је у првим годинама ратовања већи дио Крита био покорен од стране Турака, тврђава Кандија (данас Ираклион), главни град острва, успјешно је одолијевала туским нападима. Током опсаде Кандије главни циљ обију страна је било успјешно снабдијевање властитих трупа храном и оружјем. Штавише, Млечани су на све могуће начине морали да онемогуће снабдијевање турских трупа на острву.

Исход рата је одлучен у серији поморских битака. Млеци су имали подршку разних западноевропских држава (уз наговор папе и зарад оживљавања крсташког духа) у виду људства, бојних бродова и војне опреме. Иако су Млеци били знатно супериорнији на мору у односу на турску флоту, њихови бројни покушаји за потпуну блокаду Дарданела су имали само дјелимичан успјех, јер Република није имала довољно бродова да би потпуно затворила мореуз и спријечила даља појачања турских снага на острву. Са друге стране Турцима су велике проблеме правили и сукоби на сјеверу, у Трансилванији против Хабзбурга. Дуготрајан рат је ослабио привреду Републике која је у знатној мјери профитирала од уносне трговине са Османским царством. Са друге стране, турска привреда није почивала искључиво на трговачким пословима, а у самом сукобу Османлије су успјеле да ојачају своју власт на острву превасходно захваљујући снажном вођству великих везира а што је резултовало великом офанзивом 1666. године против Млечана.

Офанзива која је трајала пуне двије године сматра се најкрвавијим и најбруталнијим дијелом овог рата, а завршена је мировним преговорима према којима је цијело острво и град Ираклион дошао под турску власт. Према том мировном уговору Венеција је сачувала неколико мањих острва изван Крита, и добила неколико територија у Далмацији. Незадовољство Млечана исходом овог рата довело је до новог сукоба (Морејски рат) непуних 15 година касније, сукоба из кога Венеција излази као побједник иако острво Крит остаје под контролом Турака све до Првог балканског рата и коначног уједињења Грчке.

У рату који се у највећој мјери водио у Далмацији и Боки которској (иако је освајање Крита било главни циљ Османлија) учествовала је и Црна Гора. Први сукоби Црногораца и Османлија десили су се у септембру исте године, када је скадарски санџак-бег желио силом да наплати порез који су Црногорци већ двије године одбијали да дају. У првим годинама сукоба, дугог двије и по деценије, Црногорци су ратовали у савезу са Млечанима, али су након једног њиховог пораза, када је спласнула млетачка офанзива, оставши без ослонца у Републици, морали да пристану на плаћање харача Османлијама.