- На данашњи дан, 7. aвгуста 2008. године Грузија је покренула офанзиву на Јужну Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат.
Преци данашњих становника Јужне Осетије су народи Алани, Скити и Сармати. Они су живјели на подручју Јужне Осетије прије 600 година и то је била држава која се простирала од Ростова до Каспијског мора. Послије напада Монгола и Татара у XIV вијеку изгубили су самосталност и преци су, да би опстали, побјегли у планине. У састав Руске империје Осетинци су ушли 1774. године као један народ, тада нијесу били подијељени на Сјеверну и Јужну Осетију. У том статусу су били све до 1922. године и формирања Совјетског Савеза. У Осетији и дан данас тврде да је Стаљин био Осетинац, отац му је био Осетинац, породично име Џугајев, послије су му Грузијци додали оно „швили“, па је испало Џугашвили. Осетинци су се у то вријеме насељавали по Грузији и локалне власти су их уписивале као Грузијце. Управо у вријеме Стаљина дошло је до подјеле на Сјеверну и Јужну Осетију. Стаљин је донио одлуку да се Осетија јужно од врхова Кавказа укључи у Грузију као аутономна област Јужна Осетија, а истом одлуком Сјеверна Осетија је ушла у састав Руске Федерације као аутономна република. Дакле, док је био СССР Јужна Осетија је била аутономна област у саставу Грузије. Први инциденти почели су пред крај живота СССР-а, национализам у Грузији, однос према националним мањинама као према грађанима другог реда, малтретирање Осетинаца, пароле „Грузија само за Грузијце“. Власти Грузије тада су забраниле националним мањинама да имају више од двоје дјеце. У Грузији су тада забрањени руски, осетински и абхаски језик, наметнут је грузијски као једини службени језик. Данас су у Јужној Осетији службени језици осетински и руски, а тамо гдје у Јужној Осетији живе и Грузијци и грузијски је језик службени. Јужна Осетија је административно подијељена на четири округа, у округу Лањингорски живе и Грузијци. Све до 2008. године тај је округ био под директном управом Тбилисија. Први директни окршај Грузије са Јужном Осетијом почео је 1989. године. Тог дана су грузијске власти пустиле из затвора криминалце и нахушкале их да крену на Ћинвал ради демонстрације силе. Спријечен је њихов улазак у град, ништа нијесу постигли, али су ипак побунили нека грузијска села у Јужној Осетији. Онда је дошло до постављања барикада на друмовима, отимања људи, засједа и убистава. Полазећи од те ситуације, Скупштина Аутономне Области Јужне Осетије донијела је, септембра 1990. године, одлуку да статус Аутономне Области прерасте у статус Аутономне Републике Јужне Осетије у саставу Грузије. Грузија прво протјерује око 100.000 Осетинаца, а затим креће преостало становништво да подвргава терору. Ипак, на иницијативу Русије 1992. године у Јужну Осетију стижу мировне снаге, које су чинили по батаљон руских војника, батаљон грузијске војске и батаљон од локалних Осетинаца. Завладао је релативни мир, но у ноћи између 7. и 8. августа 2008. године Грузијци су напали Јужну Осетију. Претходно су повукли свој мировни батаљон, а онда га одмах укључили у напад. Руси су упозоравали Грузију, Москва није хтјела да се мијеша до задњег трена. Но, када су погинули и руски војници, онда су руске трупе кренуле и поразиле грузијске трупе. Русија и Грузија су уз посредовање Европске уније потписале примирје августа 2008. године у коме су се Руси обавезали да ће се повући са грузијске територије. Руска дума је званично признала независност Јужне Осетије 26. августа.
- На данашњи дан, 7. августа 1912. године Русија и Јапан су потписали споразум о подјели интересних сфера у Монголији и Манџурији.
Монголија је држава у источној Азији, потпуно је окружена копном, налази се између Русије на сјеверу и Кине на југу. Налази се на површини од 1 500 000 километара квадратних и има укупну популацију од 3 милиона људи. Главни град је Улан Батор. Званичан језик је монголски. Сваке године се у јулу одржава фестивал који слави Монголију као слободну земљу. Прославља се сваке године од 1921. године и обухвата цијелу државу. По својој организацији подсјећа на Олимпијске игре, а уз спорт, одржавају се разне параде које славе културу, традицију и војску. У центру догађаја су три спорта: рвање, стрељаштво и коњачке трке. С обзиром на то да женама није дозвољено да учествују у рвању, једне године се једна жена прерушила у мушкарца и побиједила на турниру. Од тада је обавезна униформа која се састоји из мајица отворених рукава. У главном граду живи више од 45% популације. Приближно 30% становништва је номадско или полу-номадско. Централна животиња је коњ. Већина становника Монголије су будисти, па затим слиједе атеисти и агностици, а мању групу чине муслимани и друге религије. Већина монголских номадских породица воли госте и радо ће угостити странце. Напојиће и нахраниће сваког госта и понудити му смјештај да преноћи. Али постоји једна ствар која се сматра као највећа увреда. Не смије се дирати шешир, чак и ако желите да га помјерите са пута. У Монголији је шешир симбол среће и носе га с поносом. Њихова традиција налаже да је забрањено да се шешир остави на поду, да се баци или замијени са другом особом. Омиљено пиће међу номадским породицама је аираг: ферментисано коњско млијеко. Понуда се не смије одбити јер се то сматра за увреду домаћинству. Ово пиће садржи 3% алкохола. Начин пјевања монголских традиционалних пјесама се тешко може описати. Базира се на произвођењу високог звука преко још једног звука. Ова врста пјевања је додата на листу културних наслеђа УНЕСКО-а. У Монголији новац не постоји у облику кованица. Све је у папиру. Монголски језик је званичан и најраспрострањенији језик монголске породице језика у коју још спадају и бурyат и калмyк који се говоре у Русији и могул који се говори у Авганистану. Кроз историју, монголски језик се писао разним писмима, почевши од древног кинеског па до ћирилице која се користи данас.
