Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, данас, 21. јула, на празник Светог великомученика Прокопија, обавио је мало освећење обновљене Цркве Светог великомученика Димитрија у Колашину и у њој служио Свету архијерејску литургију.
Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију саслуживали су: архимандрит Рафаило (Калик), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј Раде Радовић, протојереј Никола Радовић, јереј Лека Вујисић, јереј Игор Вујисић, јереј Александар Раковић, јереј Братислав Радовић, јереј Петар Милутиновић, јеромонах Гаврило (Штрбац), ђакон Ведран Грмуша, уз молитвено учешће вјерног народа.
Свету службу Божију украсио је својим појањем дјечји хор Св. Николе из Бијелог Поља.
О. Раде Радовић – свештеник у временима када је Цркви Божијој то било најпотребније
На малом входу Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је рукопроизвео у чин протојереја-ставрофора оца Рада Радовића, који је постао свештеник у временима када је Цркви Божијој то било најпотребније. У овим крајевима, осим монаштва манастира Мораче, задуго није било редовног свештеника, него се опслуживало како се могло и стизало, па је отац Раде био свештеник не само у Колашину, него и у Мојковцу и на Жабљаку.
„То је једна велика област, која је била затамњена тамом незнабоштва, богооступништва и мржње према Цркви. Није лако било свештенику да прође у мантији кроз град, а да не доживи некакве увреде или подозрења, а богме и јато шпијуна је гледало шта ће свештеник рећи, гдје ће отићи, сјести и шта ће учинити. Међутим, ти си храбро узео крст Христов у то вријеме и вршио си своју службу часно, посјећивао народ, служио свете службе, крштавао, вјенчавао, вршио опијела, посјећивао своју паству на славе. И тако полако сузбијао то зло које се било испртило на овај народ и припремио, хвала Богу, мјеста за нове свештенике, те сад имамо парохије у свим тим крајевима. Врло живе цркве се подижу, старе се обнављају, нове се граде, пропојали свети храмови“, казао је Владика, додавши:
„Ја мислим, оче Раде, да мораш бити срећан и задовољан што је Бог благословио твоју службу, а и ти си дао све од себе, све што си могао. И наравно, хвала Богу, дочекао да одеш у мировину, али и даље служиш Господу Богу и пјеваш у славу Божију. Ово одликовање, које си данас примио, желимо да ти буде не само награда за досадашњу твоју службу, него да ти буде једно ободрење за будућу твоју свету службу коју вршиш, да што чешће служиш Свете литургије и помажеш млађим свештеницима, јер видимо да ти Бог даје снаге и крепости.“
Заблагодаривши на указаној части, отац Раде Радовић је казао да је у његовом срцу велика радост што је доживио овакав величанствен дан, заједно са својим парохијанима који су испунили овај храм, гдје су се током 35 година његове службе сабирали и Богу молили:
„Што је најбитније и што је мом срцу најрадосније је то што сам имао, кроз своју службу у Колашину, велики број дјечице, у једном моменту смо имали 74. дјеце која су била на вјеронауци. Заиста, ја сам радостан због свог рада и чињења, као и због свих вас, који сте ми увијек излазили у сусрет са великом љубављу хришћанском и добротом. Нека Бог благослови овај свети дан и Свети великомученик Прокопије нека благослови све вас, ваше домове. Да буде и Вама Високопреосвећени, велика братска и заиста људска хвала!“
Митрополит Јоаникије: Бог ће дати да у свему успијемо што са слогом и љубављу чинимо
По отпусту, честитајући празник и чин освећења храма, сабранима се архипастирском бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије који је подсјетио на ријечи Светог апостола Павла, који каже да је вјеру примио од Бога са неба, не од људи, као и Светог апостола Јаков, који у својој посланици говори да сваки добри дар и сваки савршени поклон силази силазио одозго од Бога Оца свјетлости.
„Тако је Свети апостол Павле на путу за Дамаск, као гонитељ хришћана, био обасјан свјетлошћу са неба и од тог момента он је потпуно промијенио своје мишљење – добио је заправо пуноћу свете вјере православне. Он је био старозавјетни човјек и мислио је да Христос проповиједа неку вјеру која није у сагласности са Мојсијевим законом и због тога је постао гонитељ хришћана. Није дошао до дубље суштине закона Господњега, него је до тада био површан у односу на оно што је добио касније када га је Господ срео и обасјао својом свјетлошћу“, бесједио је Митрополит, додавши да је послије тога Свети апостол Павле чинио све да окаје своје гријехе.
Свети апостол Павле је своје гријехе окајавао тако што је проповједао Јеванђеље Божије које је примио са неба и од Бога, од самога Христа васкрслога, који га је обукао, кроз свето крштење, у силу са висине и укријепио и оспособио те је он проповједао Јеванђеље по цијелом тадашњем уређеном свијету. На крају је своју вјеру посвједочио и својом крвљу и жртвом за Христа – био је посјечен мачем у Риму. Послије њега, око 300 година на исти начин је био просвећен један војвода из војске цара Диоклецијана – Свети великомученик Прокопије, за кога се говорило да је био веома омиљен и да је цар у њега имао велико повјерење. Зато што је био храбар и способан, цар му је давао да извршава, као војвода римске војске, важне задатке. Али када је цар послао Неанија – Светог Прокопија да гони хришћане у Египат, пошто је он био до тада незнабожац, и он је, као некад Савле – апостол Павле, био изненада просвећен, као што ће касније бити просвећен и Свети цар Константин, јављањем Крста Господњега.
„И не само да је видио Крст Господњи својим духовним очима, него је његовом силом био сав просвјетљен и преображен. И рекао му је Господ: Овим побјеђуј! Пошто је родом био из Јерусалима, он је отишао и ослободио Јерусалим од Арабљана, Исмаилићана. И он је исто доживио то да је вјера од Бога и да је сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго од Оца свјетлости“, казао је Архиепископ цетињски, подсјетивши да Свети Прокопије није вјеру наслиједио, већ да је био васпитан од своје мајке у паганству и у идолослужењу.
Господ је Светог великомученика Прокопија просвијетио и обратио, и дао му такву силу Божије мудрости, обукао га као апостола Павла у силу са висине, тако да је он, када је дошло вријеме да покаже своју вјеру, скинуо са себе појас војводски и одличја и бацио пред судију, показавши тиме да је он само војник Цара небескога.
„И пострадао је за Христа, оставивши све земаљско, жртвујући се за Христа Господа, узишавши са Њим на Његову голготу, да се сједини са Христом распетим, да би се сјединио и са васкрсењем Христовим и са Његовом побједом над смрћу и да би кроз своју жртву ушао у вјечно Царство Христово које је нетрулежно и непропадљиво. Показује се, драга браћо и сестре, да су хришћани со овоме свијету, со земљи да се она не би покварила, а посебно драгоцјена со земљи су Свети мученици Христови, који су се, надахнути Духом Светим, одважили да жртвују своје животе за Христа. И то није било само у апостолско вријеме и у вријеме гоњења Цркве до цара Диоклецијана, него је кроз цијелу своју историју Црква свједочила своју вјеру врлинама, добротом, љубављу, жртвом, а кад је било потребно и животима многих хришћана.“
Митрополит је подсјетио на безбројно јато Светих мученика Христових који су пострадали у 20. вијеку од безбожних комуниста у Русији, али и код нас у вријеме комунизма.
„Многи су страдали, не мислимо само на страдање оних који су били побијени и који су пролили своју крв, него сви хришћани послије 1945. године ако су хтјели да остану Христови, Божији, лишавали су се свега на овоме свијету да би вјеру одржали. И било је многих, и не треба их заборавити, који нијесу хтјели оставити своју вјеру, своју крсну славу, своју крсну свијећу, ради положаја, повластица које су могли добити да су то учинили. Али знали су они шта је важније – да сачувају свој образ и душу, да оставе у наслеђе својој дјеци добар примјер“, рекао је Митрополит, поменувши Ћира Радовића (оца Митрополита Амфилохија) као једног од оних који су ишли стопама Христовим и свједочили свету вјеру православну.
По његовим ријечима то мало стадо је представљало сјеме за ову духовну обнову цркве, која се догодила:
„Ево, данас смо одликовали нашега оца Рада који је у тешким временима примио крст свештеничке службе и часно је вршио и са пастирском љубављу пазио своје стадо и Бог га је зато наградио. Послије њега основале су се парохије на великој области коју је он опслуживао: на Жабљаку, у Мојковцу… и сад имамо на том подручју више свештеника и монаха. Зато смо нашега оца Рада данас одликовали чином протојереја-ставрофора. Нек му буде срећно и благословено!“
Потом се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије захвалио свима који су се потрудили око обнове овога светога храма и уређења простора око цркве, најавивши да ће до Лучиндана, ако Бог да, овдје бити подигнут нови споменик блаженопочившем Митрополиту Амфилохију.
Посебно заблагодаривши двојици великих добротвора овога светога храма, Митрополит Јоаникије је архипастирским граматама одликовао Новицу Драгојевића и Веселина Шћепановића из Колашина, за хришћанску љубав и добра дјела која чине у славу Божију, а нарочито за помоћ у обнови Храма Светог Димитрија у Колашину.
„Надамо се у Бога да ћемо брзо започети и саборни храм овдје у Колашину, само са слогом и љубављу да све чинимо, па ће Бог дати добро. И ако тако будемо чинили, са слогом и љубављу, онда ће нам Бог дати у свему да успијемо. Амин, Боже дај“, поручио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
