„Наше спасење се догађа у синергији са божанским енергијама које су увијек присутне. Бог је увијек са нама, а посебно на Светој Литургији“, рекао је владика Кирило у литургијској бесједи.
У четвртак, 8/21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, у манастиру Лепавина, Свету Литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.
Владици Кирилу саслуживали су јеромонах Василије лепавински и ђакон Зоран Радић из Загреба.
Епископ Кирило је у литургијској бесједи казао да је први од 12 великих празника које прослављамо у годишњем кругу посвећен Рођењу Пресвете Богородице, јер је кроз њу читавој васељени дошао Спаситељ свијета. „Тај догађај нас, као и свако од три рођења која славимо у Цркви, подстиче да се замислимо о породичним вриједностима, односно о главним вриједностима које треба да чувамо у овом животу“, рекао је владика Кирило.
Његово Преосвештенство је казао да су Јоаким и Ана, родитељи Пресвете Богородице, доживљавали презир у народу због тога што су Јевреји сматрали да бездјетност означава остављеност од Бога, недостојност да се служи Богу или неку Божју казну. „У неком тренутку, већ престарели Јоаким и Ана који су уредно приносили своје жртве Богу, доживјели су да им свештеник каже да нијесу достојни да принесу жртву јер немају дјецу, и одбио је њихову жртву. То је погодило дубоко у срце Јоакима и Ану. Међутим, они нијесу поступили онако како би многи људи поступили у свом егоизму и рекли – па ја нећу више да идем у Цркву, то мене не интересује, него су то примили као глас од Бога, како и треба да се прима епископска и свештеничка ријеч, без обзира звучала она као похвала или прекор, и себе су осудили у томе“.
Владика Кирило је као важну врлину Јоакима и Ане издвојио самоукоријевање, рекавши и да је оно повезано са њиховим дубоким смирењем. „Они су у свом смирењу себе осудили, а не другога, јер самоукоријевање и јесте пут духовног савршенства. Припали су још више усрдној молитви Богу, да би им даровао једно дијете за које су обећали да ће га посветити на службу Богу“, казао је владика.
Марија је рођена у тој благословеној породици и од малена је дата на служење Богу. Већ са три године ушла је у Јерусалимски храм гдје се васпитавала све до своје петнаесте године, рекао је Епископ Кирило и истакао да се у томе открива друга димензија васпитања –„народ израиљски је имао уграђено у своју едукацију младих дјева да оне пребивају при храму одређени број година и да се ту васпитавају. Дакле, много је важно да и народ, друштво, има то усмјерење, богослужбено усмјерење“.
„Поштујемо и све свјетске школе, свјетске науке, међутим, све то, ако не постоји духовна едукација и теологија, ништа не помаже човјеку, чак може и да га гордост овога свијета, гордост људског разума, одведе на неке странпутице да измишља стравичне справе као што је то атомска бомба. Дакле, много је важна божанска регулатива свих божанских послова на овој земљи. Наш народ каже да без Бога ни преко прага не треба прелазити. Увијек свако дјело треба почињати и завршавати молитвом. Наравно, за све важније одлуке треба тражити благослов од Цркве, од црквених старешина“, рекао је владика Кирило.
Епископ је казао да се човечанство налази у Петнаестом великом индикту од постања свијета, те да се велики индикти, који трају око 500 година, рачунају по богослужбеном кругу. „Дакле, поред тога што треба да гледамо и рачунамо вријеме према окретању земље око сунца и мјесеца око земље – постоје сунчани и лунарни календар, важније од тога је како се ми окрећемо око Христа, око Свете Тројице. То је најважније, да имамо тај богослужбени круг, да га усвајамо, поштујемо и да посјећујемо цркву недјељом и најважнијим празницима“.
Његово Преосвештенство је навео три услова која су била потребна да нам се појави она кроз коју је дошао Спаситељ свијета. Први услов је благословена породица, други услов је благословен народ који је како својим школским системом тако и другим својим дјелатностима усмерен на служење Богу и трећи важан услов је лично опредјељење Марије Дјеве која је као дјевојка од петнаест година пристала на благовијест анђела одговарајући на поздрав Радуј се благодатна, ријечима Нека ми буде по ријечи твојој.
Рођење Пресвете Богородице
„Без тог пристанка, без наше слободне воље, слободног опредјељења служења Богу Бог неће на силу да нас спасава нити да на силу улази у нашу душу. Тако да се Бог населио у том пречистом сасуду, Марији Дјеви, примио нашу сву природу у своју божанску личност, преобразио је и побједио све болести од којих болује наша природа, па и ту најстрашнију – смрт, како се и пјева у тропару и кондаку данашњег празника, да су Адам и Ева и цио људски род избављени од смртне пропадљивости, јер Адам и Ева су били коријен свега људскога рода, а онда и читав људски род је избављен од те најстрашније болести – смрти, која је ушла у нашу природу нашим непослушањем и слободним избором зла од стране наших прародитеља“, рекао је владика Кирило и поновио важност сва три услова: „важна је породица у којој добијамо основно васпитање, важна је школа, важно је друштво у ком живимо и у којем се васпитавамо и у којем се образујемо, али важан је и наш лични избор“.
Епископ је казао и да Господ не спасава на силу, већ је потребан и наш труд. „Наше спасење се догађа у синергији са божанским енергијама које су увијек присутне. Увијек је Бог са нама, а посебно на Светој Литургији када говоримо Христос посредје нас. Увијек је Он са нама, али ми морамо и лично да се припремимо за тај сусрет, да би се у нашу душу, као некада у Пресвету Дјеву Марију, уселио Господ. То је залог нашег спасења, као и све свете тајне, а нарочито света тајна Евхаристије,“ рекао је владика Кирило у Лепавини.
П.К.
