Spomen dana upokojenja Svetog vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog (upokojio se u Gospodu 18. marta 1956. godine u Americi) molitveno je proslavljen 17. marta u Nedelji praštanja u manastiru Lelić, gde je pored njegovih moštiju Svetu liturgiju služio starešina manastira iguman Georgije, uz sasluživanje arhijerejskih namesnika prvog i drugog valjevskog protojereja Dragana Jakovljevića i protonamesnika Darka Đurđevića i više sveštenoslužitelja.
Pred najveći praznik i događaj u istoriji roda ljudskog – Vaskrsenje Hristovo, Crkva upućuje poseban poziv na pokajanje, jer ono je osnov našeg obnovljenja i puta podviga na koji se pripremamo, naveo je u liturgijskoj propovedi protonamesnik Darko Đurđević. Govoreći o značaju ovog duhovnog činjenja, propovednik je naglasio da ne možemo ni postiti, ni moliti se, ni slušati reč Gospodnju i činiti dela milosrđa, ako se nismo pokajali, jer pokajanje znači promenu, povratak u dom Očev i shvatanje da bez Boga nema života, nema spasenja, ni smisla na ovom svetu. To je na vreme shvatio i, ugledajući se na Gospoda Hrista, svojim životom ostvario Sveti Vladika Nikolaj, čijeg se blaženog usnuća sećamo u vreme pripreme za Veliki post i proslavljamo ga pored njegovih moštiju. Poput pastira iz jevanđeljske priče (Lk 15, 3- 7) , Vladika Nikolaj starao se o svom narodu. Bio je njegov najveći pastir posle Svetog Save, podsetio je otac Darko Đurđević na reči Prepodobnog oca Justina o lelićkom gorostasu, koje do danas imaju istu snagu.
– Taj pastir (Vladika Nikolaj) nije propovedao svoju nauku, već samo Hristovu. Na mnogo mesta je govorio: Ja vam ne govorim ništa svoje, ništa novo, ništa što Hristos i Sveta crkva već dve hiljade godina ne propovedaju. Ta Hristova nauka i Jevanđelje bili su život Svetog Vladike Nikolaja. Ugledavši se na Hrista, dobrog pastira, on je čuvao stado našeg naroda i, kao i mnogi pastiri i sam Gospod Hristos, zbog toga postradao – deo je slavoslovlja u čast Svetog Vladike Nikolaja, koje je prineo otac Darko Đurđević.
Jevanđeljska priča o pastiru slikovito dočarava da, poput drevnih pastira koji su spavali kraj vrata obora, čuvajući svoje stado, Gospod Hristos čuva nas. On je branik ljudske slobode, dostojanstva i lepote, a mi smo nažalost zaboravili da samo kroz Hrista možemo upoznati i zavoleti jedni druge, a upravo to je Sveti vladika Nikolaj činio.
– Na svakoj Liturgiji govorimo „Hristos među nama“. To znači da samo tako možemo prepoznati pravu vrednost svakog čoveka i pravu tajnu njegove ličnosti. Svi drugi pastiri, kaže Hristos, nisu pastiri nego najamnici. Sve druge vođe, koje se izdaju za pastire, su tu samo da „šišaju stado“- da ga koriste i crpe ono bogatstvo, koje nam je Gospod dao. Da nas iskoriste i kao praznu konzervu odbace. Onaj ko je Gospoda izabrao za pastira, nikada se neće osetiti tako. Njegova vrednost, sloboda i sve njegovo samo će rasti pored Hrista u onaj plod života za koji je čovek namenjen. Tako raste slava i hvala Svetom Nikolaju, koji je postradao u ovom životu, mučio se, ali za svog pastira i čuvara imao Hrista. Vidimo da posle toliko godina od upokojenja, njegovo ime se sve više proslavlja, sve više se njegova dela cene i sve više u našem narodu on dobija značaj i vrednost koju je imao – rekao je otac Darko Đurđević.
Podvig Svetog Vladike Nikolaja, kao ni podvig bilo koga od nas, zaključio je propovednik, ne može se zamisliti bez pokajanja i posta, jer pokajanje, post, molitva, milosrđe, istina i pravda su oružja pomoću kojih se branimo od neprijatelja i uspevamo da ostanemo uz Gospoda – dobrog pastira.
Po završetku Liturgije, prelomljen je slavski kolač. U ime bratstva manastira Lelić, dobrodošlicu je poželeo iguman Georgije. Za kraj sabranja, priređena je tradicionalna svečana trpeza.
J. J.
Izvor: Eparhija valjevska
