Манастир Стањевићи, Митрополија црногорско-приморска, налази се у селу Побори, Општина Будва, на неколико стотина метарa надморске висине. Као година изградње датована је 1338. година, а као ктитор манастира помиње се велики војвода Никола Стањевић.
Док је војвода Ђурађ Ћурашевић Црнојевић, деда Ивана Црнојевића, подигао у близини данашњег манастира тврђаву Ђурђевац, дворац на брду Ђурђевцу, војно утврђење са храмом посвећеном Светом Георгију. Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у манастир Стањевићи.
По повратку из Русије саградио је храм који је посветио Светој Тројици, а некадашњи дворац Црнојевића је обновио и претвори у манастирски конак 1724. године. После његовог повратка на Цетиње известан број монаха остаје у Стањевићима. Поправке и доградњу манастирског комплекса обавља митрополит Сава Петровић. Митрополит Данило упкојио се у манастиру Стањевићи 1735. године и ту је сахрањен, да би 1856. године, по жељи књаза Данила, пренет на Цетиње.
У манастиру Стањевићи 1780. гoдине отвара се и свештеничка школа коју је похађао и Свети Петар Цетињски. Сплетом историјских околности, манастир Стањевићи 1839. године бива уступљен Аустрији и од тада почиње његово руинирање.
Обнова манастирског комплекса започиње 1994. године, а њу је благословио митроплит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић). После упокојења митрополита Амфилохија у манастиру Стањевићи оформљена је задужбина благопочившег митрополита Амфилохија која чува његову импозантну библиотеку, архиву, личне предмете…
Гост овонедељног Храма, емисије Радио Београда 2, је монах др Павле Kондић, сабрат манастира Стањевића, који је уједно и управник Архива Митрополије црногорско-приморске на Цетињу.
