Slava Svetog Velikomučenika Dimitrija svečano je proslavljena 8. novemra 2019. godine u istoimenom manastiru u Sušici kod Gračanice, prvu godinu od kada je ova svetinja, blagoslovom vladike Teodosija, iz crkve prerasla u manastir.
U prisustvu vernika iz Sušice, Novog Badovca, Gračanice i okolnih srpskih mesta u manastiru Svetog Dimitrija u Sušici svetu liturgiju je služio iguman manastira Svetih Arhangela, Mihailo, uz sasluženje šestorice sveštenika Raško–prizrenske eparhije, dok su za pevnicom pojali mladi bogoslovi iz Prizrena.
„Svakom ko se pomoli i ko traži pomoć i utehu, Sveti Dimitrije nađe načina da pomogne. Neka vam je mati igumanija srećna prva slava i neka u kući svetog Dimitrija, zaštitnika našeg, bude uvek na pomoći da se sestrinstvo umnoži da se i da svi mi, ovde okupljeni, budemo blagosloveni blagoslovom Svetog Dimitrija“, rekao je u besedi Mihailo.
Manastr Svetog Dimitirija u selu nadomak Gračanice prije pola godine bio je crkva, uz blagoslo Episkopa raško–prizrenskog Teodosija ovde su se uselile monahinje koje su počele da vode brigu o svetinji.
Nastojateljica manastira monahinja Irina, kaže da je veliki blagoslov što se posle toliko vekova svetinja u Sušici obnavlja.
„Ova crkva je izgrađena negde devedesetih godina zahvaljujući našim meštanima. Sa blagoslovom vladike Teodosija mi smo došli ovde, pre jedno pola godine i tako krenuli u obnovu manastira i zaista puno mi je srce. Slava Gospodu i Svetom Dimitriju i hvala svim ljudima koji pomažu i meštanima i svima, jer velika je odgovornost ali oseća se i blagoslov kada se obnavlja svetinja“, kaže Irina za Kosovo Onlajn.
Udruženim snagama meštani su odličili da svetinji vrate stari sjaj i ponovo ožive manastir koji je prama istorijskim izvorima postojao još u srednjem veku. Sušica se pominje još u Gračaničkoj povelji Kralja Milutina iz 1321. godine u kojoj se navode imena prvih meštana ovoga sela. Crkva datira nešto kasnije od sredine 14. veka, na šta ukazuje kamena ploča u iskopana u njenim temeljima.
Zloglasni Jašar Paša Džinić, koji je stolovao u Prištini, porušio je i ovu, kao i mnoge pravoslavne svetinje toga doba, kaže novinar i publicista Đorđe Jevtić, On priprema knjigu o sušičkoj crkvi Svetog Dimitrija.
„Kasnije se crkva spominje i u defteru Vuka Brankovića 1425. godine, tu se spominje u sveštenik jedan i kasnije ima ovde artefakta koji su pronađeni, kao kandilo i još nešto iz 18. veka. Tako da je taj kontinuitet trajao sve do početka 19. veka kada je crkva srušena, a srušio je zloglasni Jašar Paša Džinići. Kamen je sa ove crkve, kao i sa mnogih drugih crkava na centralnom Kosovu uziman da bi se pravio most na reci Sitnici“, rekao je Jevtić.
Vladika Teodosije je za posebna zalaganja za obnovu sušičke crkve odlikovao predstavnika sela Uroša Jovanovića.
„Bilo je novčanih sredstava pomoć dobrih ljudi što sa prostora Kosova, tako i iz Srbije, a u većem delu kažem da su meštani učestvovali u pomoći izgradnje manastira, tako i konaka, priprate i ovo što vidite. Ogradili smo sada i manastir novom ogradom sa žicom i svi smo zaslužni, pre svega mešani sela. Mi smo to srcem radili i nastojali da pomažemo sestri našoj igumaniji Irini kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, ispričao je Jovanović.
Priprata, zvonik, trpezarija kao i konaci u manastiru Svetog Dimitija u Sušici sagrađeni su dobrovoljnim prilozima koje su sakupljali vernici i dobrotvori, ne samo sa Kosova već i iz uže Srbije ali i iz inostranstva. Na izgradnji manastirske trpezarije, konaka, zvonare, prostorije za paljenje sveća, kao i na ograđivanju crkvenog dvorišta, zajedno sa radnicima radili su i Srbi iz Sušice, složno i u dogovoru sa predstavnicima Eparhije raško – prizrenske.
Književnik i novinar Živojin Rakočević sa svojom porodicom prineo je kolač povodom praznika Svetog Velikomučenika Dimitrija.
Kad se setimo prošle godine kako je to izgledalo i kako je to sve nešto bilo na brzinu i kako su se sestre spremale da dođu i kako bilo možda malo manje ljudi, sada vidite jednu promenu. Sada vidite kuću sigurnu, sada vidite da se tu prosto vratio život. Bio je život u selu i ima ga i onda, jeste i želim da kažem da život ovog sela i ljudi koji dolaze u ovu crkvu jednak. Oni prosto ovu crkvu vide kao deo svog života i to su te jedinstvene hrišćanske zajednice na Kosovu i Metohiji koji svoj život poistovećuju sa Hramom, poistovećuju sa odlaskom u Hram i službe i služe tom Hramu. Meštani Sušice zapravo služe svom Hramu, oni su ovaj Hram izmolili od Boga i oni su svaki ovaj kamen uzidali u ovu crkvu i ovaj kompleks manstirski koji sada, hvala Bogu njima služi“, kaže Rakočević.
U navečerje praznika, vladika Teodosije je osveštao novosagrađeni konak održao večernju službu i blagoslovio početak življenja sestrinstva u manastiru.
Sušica je selo nadomak Gračanice, većinski je sprko mada je ovde oduvek živelo i dvadesetak albanskih domaćinstava. Meštani naglašavaju da sa komšijama Albancima poslednjih godina nemaju nikakvih problema te da se četo čak i međusobno pomažu.
Na ovom prilogu blagodarimo Oliveri Radić iz Orahovca i novinatu Kosovo Onlajn Ivanu Miljkoviću.
