Маринос Рицудис

Маринос Рицудис: „Као православац не могу да учествујем у нападу на братски народ”

Мешовита хрија

Као православац не могу да учествујем у нападу на братски народ” – Маринос Рицудис

Похвала аутору:  Kaда сам прочитала да је срж ове вежбе властити вредносни критеријум у процени људи на основу њихових речи или поступака, знала сам да ћу одабрати патриотску тему. Пробирањем по глави, на памет ми пада управо гест, у овом раду исказан кроз реченицу Мариноса Рицудиса. 

Реч је о херојском потезу горе поменутог Мариноса који је, осуђен је на 2 и по године затвора од стране Војног суда у Пиреју, одбивши да учествује у НАТО агресији на Србију 1999. године.

Управљајући фрегатом ‘Темистоклис’, грчкии капетан, оглушио се о наређење и вратио брод у луку.  Упркос бројном грчком народу који стаје уз њега, он бива осуђен на затвор.

Поред свих недаћа, избачен је из службе.

– Храбар је био ваш народ који је против свих водио борбу без икаквих шанси – рекао је Рицудис, захвално одбивши орден из Србије.

Ипак, Свети архијерејски синод СПЦ додељује му је Орден Светог цара Константина, зарад његове жртвене љубави према братском српском народу.

Kратко образложење: Алфа и омега је у почетку његове реченице – Као православац… Православље – у дословном преводу исправно или правилно мишљење. Врлина којом се објашњава сваки морални аспект овог човека, спречавајући га да нападне већ разорену земљу.

Узрок: Наведено образложење за мене је и најбитнији узрок. Људи су охладнели, а њему духовна повезаност говори да ипак начини корак у назад. Могавши да донесе ову одлуку и без наговештаја да је православац, он се за то помињање одлучује откривајући извор свог размишљања.

Разборитост бива његова врлина, као лакоћа увиђања шта је исправно учинити у разним животним ситуацијама.

Противно:  Покушај да се оваквом поступку нађе мана, једнак је понижавању људских врлина које теже савршенству духа. Светске силе одржавају први принцип, али је на људским вредностима да превагну и њима се одагну.

Пример: Многи на ово дело гледају као на херојско, али ово није пука храброст. Ломећи се у себи, Маринос доноси решење које није добро по њега, али је морално исправно. Како говори наш Стари Патријарх Павле “Невоља је било и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди – то само од нас зависи.”  овим примером ствара се потпора за уверљивост поменутог геста.

Слично: Библија подстиче  да ‘не заборавимо гостољубивост’. Реч гостољубивост на изворном jeзику значи ‘љубав према странцима’. Тиме смо подстакнути да показујемо доброту и према онима које не познајемо.

 

Посланице Св апостола Павла Јеврејима

13: 1 братољубље нека остане,

  1. сјећајте се сужања као да сте њима оковани и оних који се злопате (…)

израз су духовности, као што избегавање погледа у очи очитава несигурност, а брижан поглед – емпатију.

Сведочанство старих: Сваког тренутка искрсава број ситуација које вапију за саветом. Философија обликује и изграђује личност, управља понашањем и стоји за кормилом одржавајући смер док се љуљамо на немирном мору. Рицудис се и те како на немирном мору љуљао, пратећи своју философију.

Закључак: Он није био само војник који иде бранећи своју државу, већ је за властити живот предузео неке захтевније кораке. Он је био тај “човек” Патријарха Павла чије су ципеле са повишеном саром корачале рањеним српским тлом за собом оставивши вечиту захвалност скрханог српског народа

                                                                          Јефимија Мија Стевановић, IV3