Баритон Марко Калајановић је рођен у Ивањици 1984. године. Дипломирао је и завршио специјалистичке академске студије из области соло пјевања на Академији лепих уметности у Београду, под менторством професорке Радмиле Бакочевић. Након студија, наставља са вокалним консултацијама код маестра Паола де Наполија, у Италији.
Наступао је, тумачећи главне баритонске улоге, у Народном позоришту у Београду, Српском народном позоришту у Новом Саду, Хрватском народном казалишту у Загребу, Словенском народном гледалишчу у Марибору, Народном позоришту у Сарајеву и Црногорском народном позоришту у Подгорици. Био је првак опере у Народном позоришту Сарајево.
Одржао је велики број солистичких концерата и наступа на музичким фестивалима широм света. Добитник је бројних признања и награда. Живи у Београду.
Ожењен је и отац је дјевојчице Искре, а улогу оца сматра својом најважнијом животном улогом.
У разговору за Радио „Светигора“ Калајановић каже да се идеја о његовом професионалном бављењу музиком и пјевањем зачела у Цркви и Хору „Свети Јевстатије Превлачки“ из Будве.
– Цела моја уметничка прича и уметнички живот благословљен је био од самог старта. Бар сам ја то тако доживљавао јер је заправо све и кренуло из Цркве. Када сам имао неких петнаестак година похађао сам овде Средњу школу „Данило Киш“ у Будви. Након једне манифестације и музичког такмичења, тадашња диригентица хора, наша сјајна Мирјана Пајовић, позвала ме је у Црквени хор „Свети Јевстатије Превлачки“ при храму Свете Тројице у Будви. Из детињства сам имао јаку везу са Црквом преко моје породице. Пре свега преко моје баке која је била јако побожна жена, али и неке генетике можда, с обзиром на то да је њена сестра, тетка моје мајке – игуманија Гликерија из манастира Ћелије. У том смислу ми је контакт са црквеним хором био врло природан, мада нисам познавао духовну музику, иако сам се на прво певање заљубио, пре свега у Мокрањчеву Литургију Светог Јована Златоустог, која је за мене и даље једна од најлепших духовних дела икада написаних.
Бројне и маестрално одигране улоге у великим оперским дјелима, какве биљежи у биографији, нису га омеле у одлуци да деценију дугу каријеру оперског првака у сарајевском Народном позоришту подреди улози оца, за коју каже да је за њега најважнија животна улога.
Активно ради и наступа и труди се да у оквиру својих схватања Бога, човјека и живота, живи живот са смислом.
У понедјељак, 27. јануара, на Савиндан, наступиће на Светосавској академији у Будви, што за њега представља посебну радост, једнаку као и оних првих дана када је као дјечак у црквеном хору пјевао Светом Сави у част.
