Dve decenije je prošlo od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji. U nasilju nad Srbima na očigled međunarodne zajednice i celog sveta učestvovalo je više od 50.000 Albanaca.
Podstrekači i glavni organizatori do danas nisu pronađeni i procesuirani. Ono što posebno brine je što i dalje nema novih detalja o celom događaju. O 17. i 18. martu 2004. godine kada su goreli vekovi. Novinar Andrija Igić na 18. godišnjicu pogroma je napisao: „Šezdesetak sati „visokog napona“ na Kosovu okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.
Zvanični broj žrtava iz izveštaja Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile aprila 2004. godine, je devetnaest. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice. Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba. Oko 1000 ljudi je ranjeno i povređeno, uništeno je više od 900 kuća, više od 4000 Srba je proterano, 6 gradova i 9 sela etnički je očišćeno. Pravoslavni manastiri i crkve, njih 35 je opljačkano, devastirano, spaljeno i uništeno.
Povod zločinu koji se odigrao u martu 2004. godine bila je izmišljena izjava Halita Baranija, čelnika lokalne podružnice kosovskog „Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda“, koji je za nesrećni slučaj od 16. marta, kada su se u Ibru udavila trojica albanskih dečaka optužio Srbe iz sela Zupče. Ovo je izazvalo bes među kosovskim Albancima koje su dodatno raspirivali mediji šireći dezinformacije o celom događaju.
Ni izveštaj međunarodnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera Tinslija, načinjenom odmah posle utapanja albanskih dečaka u kome se nedvosmisleno ističe kako je reč o nesrećnom slučaju i kako na to nikako nisu uticali Srbi, nije pomogao da se situacija umiri. Skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda situaciju.
Kroz istoriju i danas značaj Srpske Pravoslavne Crkve za opstanak srpskog naroda svuda gde on živi, a posebno na Kosovu i Metohiji je nemerljiv. I u događaju koji je prethodio 17. martu 2004. godine, NATO agresiji na SR Jugoslaviju prekršena su sva međunarodna pravila i norme.
To je danas tema koja je otvorila mnoga svetska pitanja, uglavnom bez odgovora.
Gosti: Živojin Rakočević, književnik i novinar, Goran Radovanović, reditelj, Nikola Vasić, humanitarna organizacija „Kosovsko Pomoravlje“, Jovan Zafirović, satiričar.
Fotografije: Živojin Rakočević
Kamera: Miodrag Mićić, Nebojiša Mišević, Bojan Ćirković
Montaža: Marija Milanov
Autor: Sava Samardžić
Izvor: TV Hram
