У сриједу 21. децембра 2022, у Академији знања у Будви, Mеђународним митингом поезије, завршене су јубиларне Х Међународне Његошеве вечери поезије.

Испред ЈУ народне библиотеке Будве, присутне је поздравила Станка Рађеновић Станојевић, нагласивши значај ове манифестације за Црну Гору, јер знамо колико је Његош грандиозна личност. Она је такође изразила радост што се Народна библиотека Будве ове године укључила као суорганизатор, будући да је прошле године установљено да се дан Његошевог рођења обиљежава као државни празник, а да је Будва град кандидат за европску престоницу културе – Будва – Бока европска престоница културе 2028. Рађеновић Станојевић се посебно захвалила покровитељима јубиларних Х Међународних Његошевих вечери поезије, Општини Будва и ТО Будве.

У име НВО Његошеве вечери поезије, обратио се пјесник Радомир Уљаревић, представивши ову манифестацију и њен значај. ”Драмске ситуације његошевске су као оне хомерске и есхиловске”, рекао је Уљаревић и додао да је све у Његошевим дјелима постављено на саму ивицу могућности, читав народ изведен ван граница својих могућности, а нарочито прваци тог народа. Подсјетио је на ријечи Жарка Видовића, који Његоша назива једног од највећих трагеда истока и запада, те указао да Његош сада постаје трагични јунак, не само на земљи, већ је његова трагедија небеска, о чему нам свједочи седам ексхумација. ”колико знам, не постоји трагични херој у свјетској књижевности, чија је судбина добила тако страхотне размјере”, рекао је додајући да се Милош бори са земаљским царем, а Његош са царем таме. Нагласио је да Тајновидац цетињски види невидљиво, а све што не види, за човјека је тајно, цитирајући Аву Јустина који каже: ”Видљиво је само покров око невидивог”, а Његош је имао око за оба свијета. ”Тајновидац цетињски важи за оне великане људског рода за које се чини нестварно да су икад и живјели овоземаљским животима”, казао је и нагласио да су сва дјела написана у српском језику, само одбљесци Његошевог дјела. ”Његош је открио формулу која обједињује сва питања српског народа, а када је примјенио ту формулу на макро и микрокосмос, открио је да једнако важи, а то откриће је само Његошево, а та формула је искључиво формула српског језика и српске књижевности”, нагласио је, сликовито приказавши Његоша као Орфеја, чије нам се звучање открива као каква велика симфонија, а још ни издалека нису откривене Његошеве риме свих врста, које производе звучност која није надмашена у српском језику. ”Његош је граничник између епског времена и савременог доба, збир свих наших архетипских образаца”, закључио је, поменувши још једном да је ово вече посвећено Његошу.

Организатори су још једном позвали госте да прочитају по двије своје пјесме, а затим су се публици представили пјесници гости: Христо Петрески (Македонија), Димче Шипинкаровски (Македонија), Месут Сенол (Турска), Бедрије Филиз (Турска), као и домаћи пјесници: Драган Јовановић Данилов, Милица Лилић, Саша Радојчић, Мирослав Алексић, Вера Хорват, Бећир Вуковић, Сава Радуловић, Милица Бакрач, Новица Ђурић, Вишња Косовић, Станка Рађеновић Станојевић, Радмила Кнежевић, Милутин Мићовић, Будимир Дубак, Оливера Доклестић, Трипко Драганић, Родољуб Ћорић и Милан Станишић.

На самом крају, пјеснике и љубитеље поезије, поздравио је књижевник Милутин Мићовић, рекавши: ”Треба формално да затворим нешто што је суштински незатвориво, него увијек отворено, откривајуће и извируће”, те се захвалио ријечима: ”Хвала вам што сте овдје донијели најбоље ријечи које сте имали и принијели оном највећем кога знамо.”

Ове године, као и годинама уназад, манифестација Међународне Његошеве вечери поезије, по завршетку у Црној Гори, одржава се и у Народној библиотеци Србије. Тако ће и ове године, 23. децембра бити представљена у Београду, а дан касније ће Нови Сад – европска престоница културе организовати вече у Матици српској.