У времену друштвених мрежа и медија које су постале саставни дио живота савременог човјека често можемо да се сусретнемо са профилима и страницама које воде даровити и надахнути појединци а на којима се труде да на разноврсне начине шире ријеч Господњу не само у својој локалној заједници већ и широм земаљског шара. Један такав профил већ неколико година је постао препознатљив и на друштвеној мрежи Инстаграм.
Наиме профил Жив Стрип доноси нам нацртана Житија светих и њихове поуке у виду стрипа као „девете умјетности“. Врло брзо Жив Стрип постао је препознат од стране младих особа али и јавности уопште као мјесто у ком се православни и сви други могу упознати са духовношћу и поукама из живота светих људи кроз једну призму добро познату из дјетињства свих нас а то је кроз призму стрипа. Гост радија Светигоре био је идејни творац овог профила и свих стрипова који се налазе на њему, Михајло Ћурчић са којим смо више разговарали о Живом Стрипу и о овом начину мисионарења на оном подручју које се неријетко назива дигитална реалност.
„У мом детињству се изродила та моја наклоност, љубав или можда у неком смислу и зависност од цртежа и од стрипа. То је просто био начин да се разанодиш. Касније сам релативно случајно кренуо да посећујем једну парохију и да мало чешће одлазим у храм.
Упознао сам једног православног свештеника који ми је постао духовник и кренуо сам да се мало упознајем са житијама светих. Сећам се књиге о старцу Пајсију светогорцу, његово Житије од јеромонаха Исака која је преведена и на српски језик. Књига се зове „Старац Пајсије, човек Божије љубави“ и та књига је стварно препуна јако занимљивих, јако поучних и чудесних прича. Та вера у све то и чудесности тих прича није ме могла оставити равнодушним и најзад сам себи рекао: па ево нечега заиста вредног, заиста јединственог о чему би вредело цртати и о чему би вредело правити стрипове.“казао је наш саговорник.
О избору прича које претаче у стрипове Михајло каже да их бира по томе колико оне дјелују поучно, корисно или ефективно у смислу да појединца покрену и мотивишу:
„Кад кажем поучно мислим пре свега на себе. Ја сам човек са много слабости и мана и када видим неку поуку или неку причу коју бих лично могао да усвојим и применим активно у своме животу онда се најчешће окренем њој. Није свака прича једнако погодна за стрип.
Ако је нека прича озбиљна и мој стил цртања ће у том случају бити озбиљнији. А када су у питању реакције јавности могу рећи да су и стилом и причама људи одушевљени. Што каже Владика Николај „шта год да ткаш, конце везује за небо“. За било какву стваралачку активност коју човек упражњава мислим да је важно да она буде продуховљена, да она буде аутентична, да не буде пука имитација нечега што смо већ негде видели. Сваки стваралац који је верујући мислим да ће у свом стваралаштву наћи неку утеху и смисао пре свега када је оно проткано до неба и кад је оно усмерено ка небеском.“
Издавачка кућа Ризница из Београда је недавно издала књигу „Мало стадо“ која садржи осам прича односно осам стрипова Михајла Ћурчића:
„Већина прича су на неки начин о страдању, трпљењу или мучеништву. Сваки хришћанин је данас изложен разним искушењима, разним страдањима и мислим да ће то бити блиска тема многим читаоцима. Знамо из Јеванђеља како сам Господ храбри своје будуће исповеднике и страдалнике речима „Не бој се мало стадо“. Порука ми се јако свидела и та порука нас охрабрује и помаже да не заборавимо циљ а то је Царство небеско ка коме то једно мало стадо полако путује.“ казао је на крају интервјуа Михајло Ћурчић.
