БИХ ДА ТЕ СХВАТИМ, ХРИСТЕ!
Тајно света несветог од зла које се прелива!
Тражим те немоћан,
Моћи, у немоћи откинутог листа
с Дрвета Живота!
Јаучем у болу душе,
Распети, на лековитом Знаку свих времена и свих у боловима
растрзаних душа!
Жалујем за Тобом,
Радости безрадосних путева
којима нас земља дарива!
Носим одсјај Тебе
погружен у таму ноћи и дневи срца мога и одсјај Твоје светлости бива мука таме!
Не дај да тама обузме светлост,
нек светлост сване у мрклој ноћи!
Уписан у песку
кога размеће пустињски ветар-
чекам да чујем реч речитију
од громова у бури,
приносећи ти заузврат кајање!
Нек ме не разметне пустиња,
о, Ти, Који скупљаш сузе разметне
као пчела сокове из цвета! Животе, Који си изнедрио живот и свет,
не дозволи да пређем границу
на којој се умире жив!
Помози склоном смрти да не умре на ногама!
Ти Који си тајна живих
и љубав прогнаних!
Ристо Радовић, теолог.
(Пјесма је објављена у часопису „Православни мисионар„, број 1 из 1967. године, стр. 64-65; и у књизи „У јагњету је спас„, Цетиње, 2009. стр. 5-6; књига XXIX у едицији „Изабрана дјела Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија Радовића)
Приредио Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре
