Митрополит Амфилохије: Нека је благословен празник Светог Саве!

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Савина код Херцег Новог, 27. јануара 2008. године

Ријечи Христа, које се најприје односе на Њега, а онда кроз Њега и преко Њега на све оне пастире, Његове сљедбенике, Његове ученике, Његове свједоке кроз вијекове, до наших времена и до наших дана. Као што је Он, као добри пастир положио живот Свој за народ Свој, живот Свој положио за живот свијета, и као што је Он, по ријечима Јована Крститеља, попут Јагњета Божијег узео на Себе гријехе свијета, тако и сви они који су чули глас Његов, који су Га послушали, који су испунили ријеч Његову, Јеванђеље Његово, који испуњавају не само што су Његови и што Њега знају и што Он њих зна и познаје, него су и истински и прави Његови пастири, учитељи пута који води у живот вјечни.

Један од таквих учитеља пута који води у живот вјечни, јесте и Свети отац наш Сава, архиепископ и просветитељ српски. Свети отац Сава који је кроз пустињу, кроз одвајање од овога свијета и кроз разговор његове душе и његовога срца са самим Богом у тој пустињи, који је стасао и узрастао у истинског пастира Цркве Христове. Распет на христолики начин, распет на крсту двоједне љубави. Понио је крст свој, по ријечи Христовој, на начин на који је Христос понио крст Свој и изнио га на Голготу. Његова љубав према Богу је била бескрајна. Зато је и оставио своје родитеље и двор на коме се родио, Стефана Немање, и отишао у пустињу, са жељом да се никада више не врати из пустиње светогорске, него да цио свој живот и сваки грам свога бића принесе Христу Богу на дар.

Али је другачија била његова воља, а другачија воља самога Господа. Господ је просудио да није довољно да буде испуњен богољубљем, христољубљем, него треба ту љубав према Богу и свјетлост коју је добио од Бога, у светогорској пустињи, да је пренесе на народ свој и постане просвјетитељ свога народа. То је онај други дио Часнога крста који је он понио. Љубав према Богу, богољубље, и љубав према људима, човјекољубље. То је тајна крста часнога и то је тајна Часнога крста који је носио Свети отац наш Сава. И он је непрекидно, с једне стране, чезнуо за молитвеним тиховањем пустињским, о чему свједочи и његов манастир Хиландар на Светој Гори, његова карејска испосница, његова студеничка испосница, гдје се повлачио као епископ да сам са самим Господом разговара. А с друге стране, његово човјекољубље, пронето тим богољубљем, свједоче бројни храмови и светиње, дјела која је учинио и за свога земнога живота, а чини и до данашњега дана.

Јер они који су Божији, њихово дјело не престаје ни њиховом смрћу! Као што је Господ рекао за Себе да Отац Његов дјела до сада и да Он дјела, тако и дјело оних који су Његови, оно је благодатно непрекидно и стално оно траје и не може престати. А не знамо шта је више учинио Свети Сава, више док је живио на земљи или пошто се упокојио. Он који је био пустињак, који није рађао тјелесну дјецу, постао је духовни отац једног читавог народа, постао и остао до данашњега дана. Безбројна су дјеца његова до данас, а и данас и ми спадамо у ту дјецу Светога оца нашега Саве, просветитеља и учитеља. Путеводитеља пута који води у живот вјечни. Дакле, и за живота и послије упокојења, његова благодатна и света личност, она сија и зрачи, освећује и посвећује. И прибира народ његов, народ његов по тијелу, али и друге народ прибира и сазива их око Господа и у Цркву Његову прибира их. Зато он није само светитељ наше Помјесне цркве и просветитељ нашег народа.

Нема мјеста на кугли земаљској гдје није канула кап благодатнога Светога оца Саве. Од Москве, до Аустралије, до Канаде, до Америке, до Либертвила, до Јерусалима, до Свете Горе, свуд се слави данас име Светога оца Саве. Безбројне су иконе његове, насликане свуда по свијету. Његов свијетли лик и његово дјело зрачи и просвећује. Он који се угледао на Светога Саву Освећенога, који је био његов духовни покровитељ и чије име је примио приликом пострига свог у Светој Гори. Он је, попут Светога Саве Освећеног Јерусалимског, непрекидно служио Господу и послужио Му. Зато није чудо да се у његову част данас подиже један од највеличанственијих храмова на земљиној кугли, храм Светога Саве, који израста из његовог праха.

Турци, безбожни, они су спалили мошти Светога Саве, али су превидели да нису могли спалити његов лик, његову личност, његово дјело и да нијесу могли спријечити да његов прах земни расије се по читавој земљи. Иако је до тад био у манастиру Милешеви, наједанпут, послије Врачара, његов свети прах се расијао широм васељене и из њега ниче онај свети храм. Тако да, тијело које је спаљено, оно васкрсава у красоти и љепоти храма Светога Саве, који је круна престонога града Београда. И не само тога храма, него и многих других храмова. Дакле, пастир добри душу своју полаже за ближње своје. Он је заиста положио душу своју, живот свој, на христолики начин, за народ свој, за Цркву Божију. И ево, зато данас Црква Божија њега прославља, а њега прослављајући, прославља у ствари име живога Господа, који је кроз њега проговорио, који се у њему оваплотио, чији је он свједок постао и остао до данашњега дана.

Молитвама Светога оца нашега Саве, и његовог учитеља и покровитеља, Светога Саве Освећенога, јер њима двојици је овај свети храм посвећен и овако обновљен, обновљен у својој љепоти. Њиховим молитвама, нека Господ и нас упути да ходимо путем који ходи у живот вјечни, путем Христовим, путем Његовога живога свједока, Светога оца нашега Саве и Светога Саве Освећенога.

Нека је благословен овај свети празник и да су благословени сви они који су помогли да се обнови овај свети храм и да се украси овим светим живописом. Нека су благословене и кости оних које су уграђене и које смо пронашли овдје у олтару, испод овога храма. Пронађени су гробови стари и прастари, јер овдје благодат Божија тече вијековима. И прије 10. вијека и послије 10. вијека, до наших времена, благодат Божија тече кроз Светога Саве Освећенога и Светога Саве, архиепископа и просветитеља српскога. Тако да сви који су се потрудили око овога храма, нека их Господ благослови и нека им подари здравља и сваког напретка, а прије свега просвећења душе и тијела и живот вјечни у царству небеском.

Молитвама светитеља Божијих и Мајке Божије, да нас Господ помилује у све дане нашега живота, у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан