Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 17. јула, на празник Светих царских страстотерпаца Романових са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Рустово у Паштровићима, поводом славе храма који је посвећен Царским страстотерпцима.
Током Свете службе Божије крштени су и миропозани Јована и Јаков, и они се, као и сви други који се крштавају, како је казао Митрополит у поучном слову, сараспињу Христу, да би сараспећем са Њим учествовали у Његовом страдању и кроз то страдање задобили живот вјечни и Царство небеско, да би васкрснули заједно са Њим.
У литургијској бесједи након прочитаног зачала из Јеванђеља, владика Амфилохије је рекао да је Христос гоњен, разапет, те да се Црква Његова саразапиње Њему кроз вјекове.
„Тако је то бивало, тако то јесте, тако ће то да буде, јер је то правило живота, тако је Бог пострадао. Ако је разапет богочовјек Христос, онда шта очекују они који примају Њега као свога Господа и учитеља, васпитача, свога родитеља и свога путеводитеља“, казао је владика, додавши да се то догодило и са светима које данас прослављамо: Светим Андрејем Критским, дивним просветитељем и великим подвижником Цркве Божије, Светим свештеномучеником Савом Горњокарловачким, који је пострадао у току Другог свјетског рата и данас му се не зна ни гроба ни мрамора, Светим царским страстотерпцима.
Владика је казао да су нас данас Свети цар Николај, царица Александра, Алексеј царевић и његове дивне сестре: Марија, Анастасија, Олга и Татјана, који су невино заклани за Господа, „сабрали око овога Светога храма који им је посвећен“. Митрополит је указао на то да чак да су ти нови властодршци у својој борби за ту нову безбожну власт, имали неког разлога да убију цара Николаја и царицу Александру, пошто су били цареви – владари, нису имали никаквог разлога да убију малога Алексеја, болешљиво дијете, и четири дјевојке цјеломудрене Христове, које су служиле Господу.
„Они који су извршили насиље над њима запамћени су као злочинци, као богоубице и братоубице, а ови чије су име и спомен мислили да ће уништити, они су запамћени и уписани у књигу не само земаљске историје, него вјечнога и непролазнога живота. Уништени су они који су њих покушали да униште, а они су задобили силу вјечнога, бесмртнога живота, силу васкрсења Божијега, прославили се, и прослављају се данас канонизовани од Руске православне цркве, свеукупног православља“, бесједио је владика.
Тамо гдје је царска породица пострадала израстао је чудесни храм Московске патријаршије, а тамо гдје су бачене њихове мошти, у Гањиној јами у спомен на њих седморо, никло је седам храмова. И тако, иако том мјесту које је било забачено и заборављено, није смјело да се приђе деценијама, од револуције па скоро до наших времена, то мјесто данас је једно од најсветијих мјеста у Европи и у свијету.
Мученичком смрћу царске породице, казао је владика Амфилохије, пуни се преко 1.700 година историје хришћанске Цркве, историје царства и рекли би, историје свијета.
По ријечима Митрополита Амфилохија од времена цара Константина кренула је та историја човјечанства, историја Европе, када је цар Константин прешао из паганскога Рима и саградио Нови Рим – Константинопољ – на темељима старога градића Византа. И од времена цара Константина до времена цара Николаја и царице Александре и њихове за Христа Бога и на правди Божијој заклане дјеце, то је царски период историје Цркве Христове.
