Блаженопочивши Митрополит Амфилохије у Старом Грацком код Липљана, 23. јула 2010. године, након парастоса убијеним жетеоцима
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Од свих злочина, браћо, учињених прво од моћника који су тиранију подигли са земље на небо 1999. године, па онда и злочина немалих учињених у грађанском несрећном рату на Косову и Метохији последњих деценија, посебно мјесто по свирепости, по безумности, заузима злочин који је учињен на данашњи дан овдје над невиним жетеоцима. И као што је косовски божур никао из крви невино побијених косовских витезова који су бранили свој образ, вјеру и отаџбину, тако ће и из пшеничног класја ливаде на којој су пострадали жетеоци изнићи нешто што је неуништиво и незаборавно. На првом мјесту то је памћење тога злочина и те свирепости. Јер заборавити тако свирепи, нечовјечни и безбожни злочин, значило би дати могућност да се и у будућности такви злочини понављају. Ко год је кроз историју градио своју судбину и своје достојанство на таквим злочинима, прије или касније тај је од Бога био прозван и призван и обиљежен тим и таквим злочином. По народној „Бог је спор, али је достижан“. Свака неправда, а поготово неправда такве врсте учињена над невиним људима, и крв проливена у таквом злочину вапије к небу, као крв оних мученика, двадесет и четири, описаних у Откривењу Јовановом, као крв свих оних који су невино кроз историју, у било ком времену и било ком народу, пострадали.
Зато смо ми данас овдје, да пред лицем Божијим споменемо од руку злотвора пострадале жетеоце овога древнога мјеста, да се помолимо Богу за њих, да их Господ упокоји тамо гдје сија свјетлост лица Његовога. Овдје смо и да се приберемо пред њима и да се опоменемо њиховом жртвом, не само ми, већ да се преко нас опомену сви они који су злочине чинили, без обзира откуда долазили и ко они били – или они који су бомбардовали свету косовску земљу и крвљу је невиних залили, овдје поменусмо нека од њихових имена, или они који су послије тога избезумљени мислили да злочинима могу да граде своју срећу.
Нека би Господ упокојио од руку злотвора пострадале и правдом својом обасјао све нас и све који живе на овој земљи, и нека би Господ својом правдом „која није по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“ умудрио и уразумио моћнике, владаре и судије овога свијета да када суде и судове доносе о било коме, па и нама, да ти судови буду судови сагласни Божијој и људској правди. Јер ако правда не буде мјера подједнака за све, прије или касније одлука свакога суда и сваке власти, она ће се претворити, као што рече наш Свјатјејши Патријарх, у јабуку раздора, у извор нове мржње, нових сукоба и нових несрећа. А то нико не жели, а понајмање они који су овдје и на овим просторима својом крвљу и својим свједочењем посвједочили вјерност правди и истини Божијој, који су својом крвљу залили косовске божуре, прије више од 600 година, и који су крвљу својом невином залили и пшеницу покошену и непокошену у Старом Грацком. Господ њима покој да подари, а нама да подари вјере, вјерности, мира, и нама и свима који са нама живе да Господ подари мира, да бисмо сви могли да схватимо да зло никада добра никоме нити је доносило, нити доноси, нити ће донијети. Бог душу да им прости.
Фото: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
