Na dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi uspomenu na Svetog Simeona Bogoprimca, u nedelju 16. februara, Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Vaznesenjskom hramu Manastira Mileševe. Sasluživali su protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić. Mileševske monahinje sa igumanijom Akvilinom, odgovarale su na prozbe i jektenije.
Poučavajući sabrani verni narod Mitropolit Atanasije je u pastirskoj besedi podsetio na pročitani odeljak iz Svetog Pisma, kao i na Svetog Simeona Bogoprimca na koga Crkva Hristova danas posebno ukazuje i koga ističe: – Vidimo koliko je važno susresti Gospoda, kako se to odražava na sav dalji tok čovekovog života. Crkva nam preporučuje da zapamtimo neke izraze posebno, a to su: bogoprimstvo i bogonošenje, biti Bogoprimac i Bogonosac. Neophodno je da svako od nas bude i Bogoprimac i Bogonosac. Ako sebe osposobimo da budemo Bogoprimci i Bogonosci onda ćemo biti uspešni celog svog života, svakog dana, bez obzira na to kroz koja iskušenja prolazili i na koje prepreke nailazili.
– Starac Simeon je, u nastojanju da osmisli svoj život, postavljao Bogu mnoga pitanja. Pošto je bio pravedan Bog mu je i ispunio želju i produžio mu život, zbog njegove Bogočežnje, i dao mu da susretne lično smisao svog života i da primi na svoje ruke taj smisao. To je bio Bogomladenac, Gospod Hristos, On je osmišljenje života, Osmislitelj Života ljudskoga i osmislitelj istorije čitave. On može da bude i osmislitelj naših života, samo da se k Njemu osvrnemo i da pođemo za Njime.
– Bogoprimac je onaj koji je sposoban da čuje Božanske Reči, iz Jevanđelja, ne bilo koje propovedi ljudske, nego Božansku Reč iz Jevanđelja, onu koju Hristos govori. Da čitamo Sveto Pismo, da čitamo o Hristovom prisustvu među nama u istoriji, da čitamo o znamenjima Njegovim. Da budemo sposobni to čuti i prihvatiti. Kad prihvatimo i nosimo u svom pamćenju, u svom srcu, onda smo i Bogonosci.
Vladika je potom ukazao na danas pročitani odeljak iz Jevanđelja, na priču od dva sina, jednom koji je ostao uz svoga oca i drugog koji je otišao od njega u daleku zemlju: – On je bio u velikoj meri i Bogonosac, taj koji je bio u zemlji tuđoj i oskudevao, i pao u nevolje. I baš to što je bio i Bogonosac, to ga je spasilo. On je imao u svom pamćenju, u sećanju, zapreteno seme života. On se sećao, pamtio je, svoga Oca, zapamtio je kako je dobar njegov Otac.
– Glavno je da nosimo u sebi to pamćenje da je dobar Bog naš, da je On pravi Otac, i da nije stvar toliko u tome koliko smo pogrešili nego kad ćemo oživeti. Nije Otac ljut na nas nego se rastužio. Ne možemo mi Nebesa razljutiti, možemo ih rastužiti, rekao je Mitropolit Atanasije preporučivši svima da u ovim pripremnim danima za Veliki, Časni post širimo svoje znanje iz ovih svetih blagodatnih iskustava Crkve.
Izvor: Eparhija mileševska
