ЦВИЈЕТ НАДЕ

Изникне, ал не знаш гдје и како
у теби или у ближњем твом
у камену ил лахору вјетра
на земљи или на небу
или у незнан башти рајској
засађеној Божјом руком
Кад никне, осјетиш и знаш:
вјера јој корјен а љубав
неувенљиви плод.
Као роса небеска
земљу
обнавља душу,
намах постане
миомиром својим
крајеугаони камен срца
непоколебиви
и тврђа васионе,
откривање смисла ријечи пророка:
брат на брата
брат на сестру
наслоњени-
као тврди су град!
Господе, једино надање моје
и вјечни Граде мој,
стамена тврђаво моја
коријене битија мог
и наде којом цвјетам ове поноћи
Утврди ме у љубави Твојој!

Цетињски манастир, 1991. (Из збирке пјесама „У јагњету је спас“, Октоих, Подгорица 1996. Фотографије из Ефеса, поред пећине седам Ефеских младића, Свијетла седмица, по Васкрсу 2000. + Живота Ћирић)

Приредио проф. Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре