Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас, 17 августа, уз саслужење Преосвећеног Епископа диоклијског господина Пајсија, свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, те учешће вјерног народа, Свету Литургију у Цетињском манастиру.
Прије почетка Литургије, Митрополит Јоаникије је рукопроизвео у чин чтеца Павла Капичића са Цетиња и свршеног богослова Цетињске богословије Василија Шћепановића, а монаха Теофана за ипођакона.
У току Литургије Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је рукоположио у чин јеромонаха досадашњег јерођакона Теодора, а у чин јерођакона, монаха Теофана.
Јеванђелском бесједом сабранима се обратио Преосвећени Епископ диоклијски господин Пајсије.
Владика је поучио да је Бог, сажаливши се на људски род, сишао са небеса и узео на себе људско тијело и људску природу, са жељом и циљем да је од тога ослободи и врати у Рајско насеље.
Он је додао да се данашња јеванђелска прича односи на вријеме Христовог силаска са горе Тавор након Преображења, и Његових сусрета са многим људима, те о томе да сви ти сусрети, без обзира на спољашње форме, носе обиљежје унутрашњег осјећаја и настројења сваког човјека који је пришао Христу.
”Ако ову причу упоредимо са причом о исцјељењу капетановог слуге, управо та спољашња форма изгледаће прилично исто. Прилази Христу човјек који опет не траже исцјељење за себе, него за свога слугу, али оно унутрашње настројење овога капетана и овога оца много се разликује. Онај капетан прилази Христу са пуно вјере, са несумњивом вјером да ће Он исцијелити његовог слугу, и са друге стране са великом љубављу према истом том слузи. И он каже: ’Господе, нема потребе да долазиш у дом мој, само реци ријеч и оздравиће слуга мој, јер и ја сам човјек по власти, па кажем једноме слузи – иди и он иде, и – учини то, и он учини.‘ А код оца овога младића који тражи да му исцијели сина, прво што можемо примјетити да има врло мало вјере, можда и нимало, и да он више куша Христа, него што стварно тражи да он исцијели његовог сина. А онда и о његовом односу према сину можемо видјети да нема он ни толико љубави према сину. Он више жали себе што мора око њега да брине, него што се његов син мучи када га демон нападне.”
Владика Пајсије је нагласио да је суштинска разлика између ова два човјека – у вјери.
”Тако и данас, Христос и даље, иако је Васкрсао и Вазнио се на небеса, Он и даље пребива са нама. Пребива у Цркви Својој и даље исцјељује и носи бремена оних, који наравно траже од Њега да то учини. И наравно, исто као и тада, тако и данас, многи уопште и не желе Његову помоћ, нити у било чему да му затраже ту помоћ. Ми из тога примјера, из примјера ове двојице, драга браћо и сестре, треба да се поучимо да све оно што нас мучи и све оно што нам ствара бреме, чији терет осјећамо, да не можемо сами себе тога ослободити, него може нас само Христос ослободити, уколико му приступимо са вјером да Он може то учинити и наравно са љубављу”, закључио је Владика Пајсије.
На крају Свете службе Божије, сабранима се бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Митрополит је рекао да су се новорукоположени јеромонах Теодор и јерођакон Теофан, сабраћа Цетињске свештене обитељи, лијепо припремали за примање свештених чинова, прије свега одлучивши се веома млади, као што су то учинили и Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски – да служе Господу.
”А кад се неко у својој најранијој младости одрекне овога свијета и свега што је у њему, онда хоће Господ да притекне брзо у помоћ и да такве обуче у своју благодат. Само ако буду истрајни на томе Божијем путу”, рекао је Митрополит.
Владике је додао да се благодат свештенослужења не даје само за један дан, него за цијели живот и вјечност.
”И она увијек укрепљује вољу служитеља Господњих. Подиже их из обичних људских слабости. Иако су и свештеници људи, и монаси су људи и подложни су људским слабостима и манама, и морају да се боре са њима, али ако искрено служе Господу, Божија благодат ће им устројавати све побједу за побједом и просвјетљивати њихове дарове са којима их је Бог послао у овај свијет, тако да ће се засвјетлити њихови дарови, да би испунили милошћу Божијом и помоћу Божијом и силом Божијом јеванђелску заповијест: – Тако да се свјетли свјетлост ваша пред људима да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашега који је на небесима.”
Он је нагласио да свештеносужитељ мора бити спреман и на тешке моменте у своме животу, иако је, како је рекао – то служба која доноси много духовне радости и укрепљења.
”Лако је када нам све иде лијепо, али кад дођу тешки моменти, тада се треба одржати, тада се провјерава карактер, а не треба им никакав други узор, мада их има толико много, од Светога Петра Цетињскога. Нека погледају на његов живот – трновити и уски пут којим је он прошао у току свога мукотрпнога живота. Служећи Господу и побјеђујући свако искушење, раскидајући мреже демонске које су му се плеле цијелог његовог живота, али будући на путу Господњем, Господ га је кријепио његовом силом и обдаривао чудесима и милошћу својом.”
Митрполит Јоаникије је на крају свог обраћања пожелио новорукоположеним свештеномонасима да се постом, молитвом, добрим дјелима укрепљују.
”И да се тако спремају и за све оно што их добро очекује, јер у добру се не понеси; а и за све оно што их у овоме свијету очекује, а што неће бити пријатно, а казано је у злу се не поколебај, у злу се не понизи, него се охрабри и Бог ће те охрабрити. Тако ће, увјерен сам и бити, гледајући на њихову добру жељу и искрену намјеру и одлучност да служе Господу”, закључио је Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.
О. Б.
Фото: Михаило Драшковић
