Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Николаја Мирликијског Свету службу Божију на Скадарском језеру, у манастиру Врањина чији је манастирски храм посвећен овом светитељу Цркве Божије.
У току Литургије Владика је настојатеља манастира оца Јоакима рукопроизвео у чин игумана.
Такође, у току Свете службе Божије крштен је Илија Кажић.
Након освећења славског колача, Митрополит Јоаникије је у архипастирској бесједи рекао да је највече чудо оно које се невидљиво догоди.
“Нема већега чуда него да се неко обрати од таме ка свјетлости и да од невјерујућег човјека постане вјерник. Невјера се изједначава са смрћу, а вјера са васкрсењем. Веће је чудо да од невјернога постане вјерни, него да неко из гроба васкрсне и устане. Јер, ово је за спасење душе, на вјечно заједништво, на вјечну радост и на вјечно сацаровање са Господом Исусом Христом, царем над царевима”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да ако се ико прославио чудесима којима га је Бог обдарио, то јесте Свети отац наш Николај Мирликијски Чудотворац.
“Он је био такав пастир о коме је Господ говорио у Јеванђељу да пастир добри улази на врата у тор овчји да њега овце његове познају и гласу његовоме се радују. Он се обраћао свима, онако како је било потребно за њихово спасење. Сиромашнима је помагао, тужне тјешио, посустале храбрио и жртвовао се за свој народ, за своју паству. Зато му је Бог дао такву милост, такву благодат и такву силу ријечи, и такву моћ да твори чудеса. Он је био орган Божије благодати и чинио превелика чудеса и за вријеме свога земаљскога живота. А та чудеса су се по ријечи Божјој умножила још више послије његовога упокојења, јер га је Бог удостојио да стоји пред престолом Његовим на небесима и да се моли за цио свијет”, рекао је он.
Владика је рекао да је манастир Врањина, посвећен Светом Николају Мирликијском једна од највећих светиња у нашем роду.
“Ову светињу блиставе историје подигао је по предању ученик Светога Саве Иларион, први Епископ зетски. И говори се да је он овдје сахрањен, у овој светој обитељи коју је он подигао. Међутим, поред блиставе историје овог манастира, који је коријен наше духовности и културе, овдје се развијала средњевјерковна српска писменост. Већина владара из светородне лозе Немањића писали су повеље, даривали овај свети манастир. И то је остало у повељама и записима”, подсјетио је Митрополит Јоаникије.
Такође је подсјетио да је овај манастир много и страдао.
“Данас је у јако лошем стању. Учинио је честити књаз Никола у своје вријеме све што је могао да обнови ову светињу, али јој није могао вратити њен првобитни сјај. Подигао је ову цркву, доста скромну, на темељима старе немањићке светиње. Овдје су биле три цркве. Има и црквица Светога Саве, горе на бријегу, и црква Успенија Пресвете Богородице. Одувијек се овај манастир звао манастиром Светога оца нашега Николаја, јер су Светог Николаја Немањићи много поштовали, нарочито Свети Стефан Дечански”, нагласио је Владика.
Додао је да је манастир Врањина много страдао од Турака.
“Иако је много пута обнављан, до сада није обновљен како ваља , како приличи његовој историји и како је наша обавеза као народа да ову светињу обновимо. И ево, хвала Богу, ради се на обнови ове светиње, али иде јако тешко. Немамо ни пута, немамо ни других услова. Држава није обраћала нарочиту пажњи на ову светињу. И није ни чудо, јер поодавно црногорске власти заобилазе Немањиће. Али, најдубљи коријени наше духовности, културе су из доба Немањића. А то су знали сви њихови наследници: и Башићи, и Црнојевићи, и Петровићи – и то су веома истицали.”, казао је он.
Рекао је да се знаци немањићке славе виде и на врањинској светињи.
“Ево, чини ми се, почиње темељита, прије свега духовна обнова овога манастира. Овдје се сабрало ниово братство, са игуманом Јоакимом. Треба посебна благодат и посебна духовна сила свакоме предстојатељу да води своје братство, па смо се данас овдје саборно помолили Богу приликом произвођења њега за игумана да га Бог укријепи да води ово свето братство и да духовно обнавља и народ који овдје долази и ову светињу и њене свете зидове. Да се светиња украси љубављу, гостопримством, молитвом, добротом, честитошћу, а онда ће дати Бог да се она у потпуности обнови у сваком погледу”, закључио је Митрополит Јоаникије.
Радосав Рајо Војиновић
Фото: Жељко Драшковић
