Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 20. јула 2025. године, у шесту недељу по Духовима, на празник Свете мученице Недеље, молитвено је присуствовао Светој архијерејској литургији у Цетињском манастиру, коју је са свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом, служио Његово пресвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Честитајући празник, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је подсјетио да Света црква одувијек веома поштује и прославља Свете мученике Христове. По његовим ријечима од Светога првомученика и архиђакона Стефана, кога поштујемо као коријен светих хришћанских мученика, па до најновијих времена, Црква веома држи до спомена Светих мученика, као што су Свети Димитрије и Свети Георгије. Сматра их благодатним заступницима пред престолом Божијим, који се моле за цио васиони свијет.
„Свети мученици су се уподобили својом вјером, својим врлинама, а понајвише својим страдањем Христу Господу. Они су се проливањем своје крви уподобили Господу, сјединили се са Његовим распећем, са Његовом голготом, испуњавајући тиме и ријеч апостола Павла – ако се са Христом сараспињемо, да ћемо с Њиме и саваскрснути, односно да ћемо се удостојити Његове побједе над смрћу и вјечног живота, вјечног сједињења са Христом Господом“, бесједио је Митрополит црногорско-приморски, појаснивши да су Свети мученици добили такву слободу у Христу зато што су се, прије свега, својом вјером, али и својом крвљу, својим страдањем, проливањем своје крви за име Божије, сјединили са Христом.
Нагласивши да су Свети мученици у једном моменту оставили све земаљско, казао је да је њих, иако су били људи од крви и меса као и ми, и многи претходно грешни, са многим слабостима људским, кроз ту одлуку да страдају за Христа и да оставе све земаљско, обасјала благодат Светога Духа, која их је укријепила и оснажила да исповједају име Христово. Да га слободно, без икаквога страха, проповједају, јер су већ били жртвовали свој живот за Христа.
„И тако су они учинили најубедљивију проповијед, показали су се као људи и као жене, дјевојке, испуњени силом Божије истине и правде и љубави, оне љубави која је спремна да иде на жртву. Љубав која није спремна да се жртвује, сигурно није права и савршена љубав, и то данас човјек, нарочито млади, требају да знају. Није то љубав која је само на ријечима, биле оне и слатке и умиљате, то се врло често претвара у шарену лажу. Права, истинска је љубав Божија, она која је спремна да се жртвује за ближњега, а Свети мученици су се жртвовали и за Цркву Божију и за своје ближње у Христу, али су се прије свега жртвовали за Христа Господа, који је за нас принио жртву измирења и спасења, да би нас ослободио од страха смртнога и да би нас увео у нови живот, у наручје Оца нашега небеског“, поучио је сабране Архиепископ цетињски.
Тако су Свети мученици, пренебегнувши све земаљско и сваку пристрасност и свој живот, добили и највећу слободу, а тиме и највећу славу, кроз своје страдање. Међу њима, како је истакао Владика, посебно се истиче Света великомученица Недеља. Подсјетивши да њено име значи васкрсење, казао је да се њена слава поистовећује са славом недељнога дана, са славом дана васкрсења Христовога. У прилог томе је навео примјер када наш народ каже: Помози Боже и Света Недељо, чиме је заправо призивао славу васкрсења Христовога да га укријепи, али истовремено и Свету великомученицу Недељу.
Житије Свете великомученице Недеље је кратко, али веома интересантно. Измољена је од Бога од својих побожних, светих родитеља који су касније пострадали за Христа. Да би мучитељи постигли циљ, да одврате Свету Недељу од вјере православне и да је преласте на паганство, на незнабоштво у коме је лежао тадашњи свијет у вријеме безбожне римске империје, у вријеме царева Диоклецијана и Максимијана, много је пострадала.
„Али никаква земаљска сила њу није могла поколебати ни најмање, јер је била пуна вјере, пуна дарова Светога Духа, оснажена Божјом истином, Божјом љубављу, Божијом правдом. Зато је била непобједива мученица Христова и пострадала као и Свети првомученик Стефан, као и Свети великомученик Георгије, пострадала је нешто мало прије њега. То је било вријеме цара Диоклецијана када су многи мученици страдали, али када су се и појавили велики мученици“, казао је Владика.
У наставку је објаснио да великим мученицима називамо оне који су својим страдањем многе обратили у свету вјеру православну. Наиме, незнабишци, пагани који су били колебљиви у свему, кад су видјели како су чврсти Свети мученици, каква је њихова вјера, њихова одлучност и спремност на жртву, они су сами видјели да је хришћанска вјера права, истинита, Божја вјера те да ове мученике само Бог укрепљује, и само их Он може укријепити да тако слободно проповједају име Христово, да се не боје никакве земаљске силе, ни власти, ни страдања, ни смрти.
„Зато су они својим страдањем отишли право у наручје Христово, удостојили се не само Христовога крста и Христове голготе, да буду саучесници смрти Његове, него и Његовога преславнога тридневнога васкрсења. Па су постали благодатни заступници, помоћници, они који нас предводе, који нас укрепљују, који нас оснажују и ободрују да будемо прави хришћани на путу Божијем. Идући за Христом тијесним и уским путем, драга браћо и сестре, да се не бојимо ничега и никога осим Бога живога, од кога добијамо благодат и силу и утјеху и све врлине, само ако идемо путем Његовим и ако се не колебамо на томе путу“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Коријен те храбрости је велико смирење, казао је Митрополит, додавши да не треба да вјерујемо у своју силу и снагу, већ да знамо да смо ми као људи слаби, као што су то добро знали и Свети мученици Господњи, а човјек иако слаб, ако вјерује да ће га Бог укријепити, тако ће и бити. Бивало је тако и тада у вријеме безбожне римске империје, али и кроз сву историју и до најновијих времена, што свједочи велики број Светих мученика у 20. вијеку.
„Заправо, ако мало пажљивије погледамо, видимо да Црква иде путем страдања кроз цијелу своју историју, али се и радује, и нигдје такве пуноће радости нема као у Цркви, као у Христу Исусу Господу нашем. Јер идући Његовим путем, из овога живота прелазећи у нови живот, већ добијамо силу и благодат и постајемо учесници Царства небескога кроз ове свете службе, причешћујући се Светим тајнама Христовим, живјећи, хранећи се Небеским хљебом живимо новим животом. Нека се тог живота, Царства небескога, вјечнога и непролазнога, нетрулежнога, сви ми православни хришћани и сви људи који поверују, удостојимо Богу нашему дивноме у Светима својим, а посебно дивноме у Светој дјевици, мученици Недељи, коју данас прослављамо“, казао је на крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
