Mitropolit Joanikije

Митрополит Јоаникије за РТЦГ: Немам право да угрозим Митрополију; њен континуитет – историјски, правни и имовински јасан

Све ствари које су установљене према световном принципу су пролазне, а Црква, зато што се држи Јеванђеља, Свете службе и Христа, плови и стално напредује, јача и рађа нове плодове, поручио је вечерас гостујући у емисији „Аргументи“ на Телевизији Црне Горе Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

„Прва дужност Цркве је да проповиједа Свето јеванђеље, да доноси проповијед свијету и сваком човјеку, да обједињава све службе у Цркви, али истовремено и све дарове свештенства, монаштва и свих људи. Све је то усмјерено према Богу, али и према човјеку, како бисмо се што више објединили, измирили у Христу Исусу”, казао је владика Јоаникије у „Аргументима“.

Високопреосвећени је истакао да је много важна комуникација са државом те да се никада није спорила надлежност државе за културна добра.

“Имамо огромно насљеђе које треба чувати. Пошто се ми о њима старамо, имамо одговорност да то чувамо. Митрополија је увијек имала и културну дјелатност, да се уз редовну дјелатност и службу и духовно и културно просвећујемо, освећујемо. Наше је усмјерење духовно, да се не изграђујемо само у материјалном смислу, већ и духовно и културно”, казао је Митрополит.

Истакао је да Црква мора да се брани, ако се политика на најгрубљи начин мијеша у послове Цркве и вјере и и покушава да спријечи вјерски обред и вјерске послове.

“Око свих ствари гдје се помињу сукоби, пријетње и слично, треба питати предсједника државе Мила Ђукановића, који је, не само овај пут, по питању вјере и послова Цркве, већ много пута до сада прекршио Устав Црне Горе, најгрубље се умијешао као политичар са великим ауторитетом и великом силом којом располаже, коју је набрао за 30 година своје владавине.

Ако неко хоће да оспори Митрополији, Српској цркви како год, то право да устоличи митрополита у Цетињском манастиру, нека то покуша путем судова, тужби, процедура… Боље је да увијек пођемо од права, посебно када су конфкликти у питању. Лако ћемо утврдити ко је крив”, рекао је Јоаникије у “Аргументима”.

На питање о одговорности поводом догађаја који су се на Цетињу десили уочи и током његовог устоличења, владика Јоанике је казао да би волио да му неко објасни “у чему је моја одговорност у оном лошем што се догодило”.

“То није било само моје право. Нијесам ја крив што је то тако, ми смо учинили све да не дође до братског крвопролића и смањили смо веома тај свечани скуп. Одустало се од устоличења онаквог какво је требало да буде…”

А да је устоличење уприличено негдје друго, каже да би настао “хаос у цијелој Црној Гори”.

“Ми немамо право да одустанемо. Ја немам право да угрозим Митрополију, тиме би наша вјера, односно православље, било угрожено, била би угрожена Црна Гора. Ако је један континуитет јасан – историјски, правни и имовински, то је континуитет МЦП, која непрестано фукционише 800 година, наравно под различитим називима. То је златна нит по чему се она у сваком погледу препознаје. Да ја сада по притиском власти угрозим то, одустајући од права Цркве, био бих ја крив. Немам право не то”, поручио је.

Капелу на Ловћену вратићемо само у функцији измирења

По питању капеле на Ловћену, Митрополит каже да се подјеле у вези ње вјештачки изазивају.

“Мој став јесте да је она насилно срушена, да је погажен Његошев аманет, да је угрожено име и Његошево дјело. Било је много политике око рушења Његошеве капеле, она је рушена из политичких, не културолошких разлога, треба читати само мишљења највећих умова који су се супротставили рушењу те капеле. То су мале естетичке студије које су и дан данас актуелне.”

ПО његовим ријечима Митрополит Амфилохије је у неком смислу и вратио капелу на Ловћен.

“Он је у МЦП подигао 12 цркава које су по обрасцу ловћенске, а ја девет у Епархији будимљанско-никшићкој. Мислим да ће доћи дан да на својим раменима изнесемо камење на Ловћен и да се покајемо због тога што смо се огријешили о Његоша. У црногорској патологији има мржње и борбе против Његоша, Његош је превелики, требали бисмо га, отприлике, смањити да бисмо га учинили по својој мјери”, истиче владика Јоаникије и поручује: “Кад будемо враћали капелу, вратићемо је само у функцији измирења у Црне Горе и Црногораца. Она је као оно зрно пшенице, које умре, али рађа строструки плод. Она се жртвовала.”

Однос са Цетињанима

Што се тиче комуникације са Цетињанима, Митрополит Јоаникије каже да жели да се спусте тензије.

„Преко 90 одсто Цетињана није правило проблем и није било против мог устоличења. Имам сигурне податке о томе и распитивао сам се код надлежних служби…“

Додаје да боље зна Цетиње него предсједник Црне Горе:„Идем по цијелој Црној Гори, служим редовно у Цетињском манастиру, крећем се гдје треба, комуницирам са Цетињанима. Желим да се тензије спусте, ако сам некоме крив, ту сам.”

О власништву Цетињског манастира

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је власништво Цетињског манастира од Ивана Црнојевића па до Митрополита Данила и Митрополита Амфилохија потпуно јасна:

“Манастир припада Цркви и МЦП. Када је доношен Закон о пријестоници, тада су историјско језгро Цетиња прогласили власништвом Пријестонице. Урадили су незакониту ствар јер нико на такав начин не може одузети ни приватну ни црквену имовину. Ми смо уложили двије жалбе на ту грешку и сада, уколико би Пријестоница, донијела било какву одлуку или акт о новој промјени власништва, то је потпуно незаконита ствар и служи само за ново подизање тензија.”

Поручује да треба имати стрпљења и да треба оставити правницима да се то питање власништва ријеши:”Знам да је за државу споран упис на Пријестоницу, Уставни суд је оборио ту одлуку јер су се многе приватне куће у катастру нашле као власништво Пријестионице.”

Ми нијесмо инсталација никакве политике

Митрополит Јоаникије је казао да не може заборавити Ђукановићу оно што је урадио на штету СПЦ и МЦП.

„Поштујем и државу и предсједника и власти и не бих желио да се мијешам у политику, ако се политика грубо мијеша у Цркву и вјеру, тамо гдје јој није мјесто. Заступам строго поштовање начела, никакав проблем ако има наде да се спусте тензије да се свако бави својим послом. Цијело вријеме се бавим Црквом”, казао је владика и додао да то што Ђукановић говори нема везе са истином, да смо ми овдје руска инсталација, дио руског империјализма, великосрпског национализма. “Ми нијесмо инсталација никакве политике, већ институција коју је установио Господ Исус Христос, а у организационом смислу Свети Сава.”

Били смо против режима који је угрозио слободу вјере

Истиче да се његове изјаве, поводом неких актуелних догађаја, не могу изједначавати са изграђивањем система који, како наводи, може некога да угрози.

“На никшићким изборима сам се држао по страни, ако сам примио предсједника Владе и предсједника Скупштине, то су функционери који нијесу само страначки, они представљају државу. Ако сам их примио да ли то значи да сам се умијешао у изборе? Тиме сам указао поштовање према држави.”

Наводи и да Ђукановић никада није тражио да се виде.

“Ја сам архијереј већ 22 године и никада се нијесам бавио политиком, осим када се политика на најгрубљи начин умијешала да угрози слободу наше вјере. И тада смо строго поштовали све законе, држали се Јеванђеља, и ту се видјело каква је снага наше вјере. Народ је то подржао јер се нијесмо изједначили ни са једном странком, никада, нарочито за вријеме литија, али јесмо били против тог режима који је угрозио слободу вјере на најгрубљи могући начин”, казао је владика Јоаникије за ТВЦГ.

Оцјењује да је у неким моментима разговор био потребан, али да то, како каже, не значи да је Црква било кога постављала или назначивала или уцјењивала.

Камо среће, додаје Мирополит, да имамо такву ситуацију у Црној Гори, да свако ради свој посао. То је, оцјењује он, најбоља претпоставка за комуникацију.

“У тој ситуацији, могли бисмо да изузетно много допринесемо унутрашњој стабилности Црне Горе. Могли бисмо да се бавимо хуманитарним радом, да преузмемо бригу за старе. Много области има гдје би држава и Црква морале да срађују, то је начело које је примијењено у многим европским земљама, гдје имамо и вјеронауку.”

Није било приче о одвајању МЦП

Високопреосвећени владика Јоаникије је казао да у Митрополији никада није било ријечи о њеном одвајању од Српске православне цркве.

“То су очекивали људи из власти да, на такав начин, полако и сада се о томе говори како је у неком смислу већ било кренуло то одвајање”, каже Јоаникије.

На питање да ли је то одвајање заиста и било кренуло, Митрополит одговара:

“Апсолутно не, никада. Не може Митрополија да обрише своју историју, свој идентитет, вјековни светосавски, хришћански. Дакле, ја као митрополит и сваки митрополит, дужан је да његује јединство Цркве и да поштује канонску јурисдикцију”, поручио је Митрополит Јоаникије.

Поштујем право свих да стварају вјерска удружења

На питање новинара ТВЦГ о тзв. “Црногорској православној цркви”, Јоаникије истиче да поштују право свих да се удруже и стварају вјерска удружења.

“Може свако да вјерује у шта хоће и да не вјерује, ми то поштујемо. Што се тиче “ЦПЦ”, она нигдје није регистрована у Цркви. Она је регистрована при држави. Не постоји ниједна канонска православна Црква која је признаје, не постоји ниједан канонски храм у којем они могу да служе. Шта ми има ту да причамо!? Поштујем њихову слободу, они имају право и да се моле, ако се моле, и да граде храмове, примају донације, баве хуманитарним радом, али немају право да посежу за нечим што није њихово”, наводи Митрополит.

По народности Срби, по државности Црногорци

Митрополит Јоаникије је саопштио да поштује свако национално осјећање и изјашњавање.

“Са свим могућим поштовањем прихватам право да се неко изјашњава као Црногорац. Држим се онога што је дефинисано у доба Петровића, што су сви моји претходници поштовали и тога се држали. Владика Данило Петровић се повремено потписивао као Војводић у српској земљи. У доба краља Николе, на државном нивоу, осјетили су потребу да дефинишу и то питање, па је званична дефиниција била да су православни у Црној Гори, по народности Срби, по државности Црногорци, и ја се тога држим”, навео је он.

Титулу архиепископа није нико укидао

По питању укидања Епископског савјета, као и титуле архиепископа цетињског, и разрјешења о. Гојка Перовића са дужности ректора Цетињске богословије, каже:

“Отац Гојко је човјек теолог и то један од бољих теолога у Црној Гори. Титулу архиепископа није нико укидао, укинут је Епископски савјет јер он у Уставу није зафиксиран, он је стваран по потреби. Сабор је нашао за сходно да Епископски савјет постоји и даље у Хрватској… Вјековна је пракса да се епископи једне области на канонском подручју СПЦ састају и доносе одлуке које имају значаја на локалном нивоу. То не мора да има неку законску основу јер је то просто обичај од давнина.”

О вјеронауци 

Подсјетиши да он сада није само митрополит, већ и ректор Цетињске богословије, нагласио је да се мора унаприједити и црквено школство и по питању увођења вјеронауке у школе позвао на право:

„Опет се морамо вратити на право. Да ли ми имамо то право? Да ли грађани, вјерници, дјеца, имају право на вјерско образовање. Они плаћају порез држави, грађани су ове државе. Тражи се само од нас, ради мира у Црној Гори, да бришемо своја права? Зашто нека друга страна, која у суштини нема никаквог аргумента, тобож проевропска, а у суштини антиевропска, то од нас тражи? Што буде више права, биће мање подјела.“

О вакцинацији

Говорећи о вирусу корона и вакцинацији Митрополит је за ТВЦГ истакао да није тачно да је религија против медицине.

Ја сам се вакцинисао, али морамо поштовати слободу људи. Ја сам се вакцинисао због превеликих дужности и обавезе да будем с људима. Увијек позивам људе да поштују медицину, али морам да поштујем и слободу сваке личности. И религија поставља слободу избора. Не можемо од друштва правити тор. Треба људима говорити, али не могу ја бити тај који ће објаснити људима да се вакцинишу, иако сам се ја вакцинисао. Ми се молимо Богу за здравље људи. Љекари морају о томе говорити. Овај нови талас је опасан. Људи морају бити одговорни, и морају чути глас најбољих љекара”, рекао је Митрополит Јоаникије, додавши да то треба да буду љекари који и различито мисле, и ћа тиме допринијети и едуковању народа.