Данас се навршава осам година од освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Тим поводом, Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног трона пећког г. Јоаникије, са свештенством и вјерним народом.
По отпусту, Високопреосвећени Владика се сабраном народу обратио ријечима бесједе.
„Сабрали смо се у љубави Божијој да молитвено прославимо осмогодишњицу освећења овог Светог храма. Сјећамо се тих дивних и чудесних тренутака овдје са те дивне и незаборавне службе када су нам овдје били велики предстојатељи Цркава Божијих: Патријарх јерусалимски Теофило, Патријарх српски Иринеј, предстојатељ Албанске цркве и представници свих других православних Цркава са нашим блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем и са многим свештенством и народом, добротворима, градитељима овога Светога храма.
Тада смо имали не само осјећај да смо ми, по милости и дару Божијем учинили велико и значајно дјело, да нам је то Бог дао као дар да се објединимо и да градимо овај Свети и велики храм.
Него смо и тада а и сада имали тај доживљај да смо испунили жеље и молитве многих покољења претходних који су живјели прије нас а који су жељели да виде овај Свети храм Светог Јована Владимира у Бару. Јер православни хришћани овдје прослављају Светог Јована Владимира као заштитника не само овог Храма, већ и града и цијелог приморја.
И молитвама Светога Јована Владимира, мученика кога је Господ удостојио због његове љубави, вјере, мучеништва и љепоте његове душе која је засијала и овдје на земљи и овдје на небу, да нам свима буде овдје заступник и не само нама већ свим православним хришћанима и цијелој Цркви Божијој. Он је велики Светитељ и чудотворац кога вјековима славимо и како вријеме пролази његова слава се све више пројављује. И пројава његове славе кога је Господ удостојио, је овај Свети храм поред многих других мањих и већих, овај је највећи како доличи граду Бар“, казао је Високопреосвећени Митрополит.
Говорећи о градитељима Храма, Митрополит Јоаникије је казао да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије био идејни творац и на челу градитеља Храма Светог Јована Владимира у Бару:
„Благодаримо Богу који је наше покољење удостојио такве милости да будемо градитељи овог Светога храма. А наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије неколико година након завршетка градње овог Светога храма, отишао је у наручје Божије. Са добрим дјелима и великим заслугама и са великом љубављу према њему коју је народ гајио, увидјевши његове врлине, заслуге и мучеништво.
Шта је све претрпио у своме животу а посебно од када је дошао у Црну Гору? Сјетимо се само оних дана шта је све претрпио, када је поставио ону малу црквицу на челу Румије? Тада му је припреман линч, прије свега медијски, а неки су жељели да се још нешто горе догоди са њим, али га Господ избавио тада и од многих других искушења.
Као што је Свети цар Давид много пута био спасен од својих непријатеља тако је Господ избављао нашег блаженопочившег Митрополита, даривајућу му побједу за побједом, а последњу је извојевао у вријеме литија.
Када се освећује храм тај дан освећења се памти и обиљежава. Најмање што се чини и што је најважније и темељ свега осталога, јесте да се одслужи Света служба Божија. И догађа се тако да сваки храм од већег значаја има и своју славу, свога небескога заштитника као што овај Храм има Светога Јована Владимира па се исто тако обиљежава и дан освећења. То је почело од Храма Христовога Васкрсења у Јерусалиму.
Поштујући тај благословени обичај и на такав начин се везујемо за извор наше Свете вјере, за Свету земљу, град Јерусалим и Гроб Господњи који је извор наше вјере, јер је постао извор Васкрсења, славе, новог живота и вјечне радости јер је Господ побиједио смрт и даровао нам нови живот и учинио нас хришћане саучесницима свог Васкрсења и своје вјечне славе.
Нека би дао Бог драга браћо и сестре да сваке године вршимо ову свету службу, не само да обнављамо сјећања јер је то мало за нас већ и да се духовно обнављамо. Зато се и врше спомени и сабрања да се обнављамо причешћивањем Светим тајнама Христовима, кроз заједничку љубав а тако се обнавља и лично и напредује лично. Не може човјек напредовати ако не напредује у заједништву и ако не јача заједништво у братској и Божијој љубави и слози.
Благодаримо свим градитељима почевши од блаженопочившег Митрополита Амфилохија, па до архитеката, приложника и свих градитеља. Све оно што је лијепо, узвишено и честито да памтимо и не заборављамо, да то помињемо и да се потрудимо, да и ми наставимо оно што су наши преци започели са помоћи Божијом, јер Божија милост укрепљује наше слабости и даје нам снаге да учинимо и више од онога што смо мислили да можемо јер тако Бог жели да прослави сваког који се у име његово труди“, поручио је владика Јоаникије.
Протојереј-ставрофор и архијерејски намјесник барски Слободан Зековић по отпусту, захвалио се Митрополиту Јоаникију на надахнутом слову и очинској љубави и пажњи а Митрополит Јоаникије је најавио много већи сабор када се наврши десет година од освећења Храма Светог Јована Владимира у Бару.
Љубица Вукићевић
Фото: Дејан Вукић
