Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 26. октобра, Свету архијерејску литургију у манастиру Ћириловац код Колашина.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су јеромонах Козма (Митровић), игуман манастира Режевићи, јереј Дејан Томовић, парох колашински и јерођакон Сионије (Зорић), у молитвеном присуству вјерног народа.
Прије почетка Свете литургије, Митрополит Јоаникије је у чин игуманије рукопроизвео настојатељицу ове свете обитељи, монахињу Јовану.
У архипастирској бесједи по отпусту, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је подсјетио да је Исус Христос користио сваку прилику, у вријеме Његове проповједи Јеванђеља Божијега на земљи, да саопшти оно што је важно за наше спасење и да је једном приликом, када је дошао код својих ученика и пријатеља четвородневнога Лазара и његових сестара Марте и Марије, дао свима дивну поуку о томе. Наиме, док се Марта ужурбала да све учини да угости Господа, њезина сестра Марија је сјела код Христових ногу и слушала Његову бесједу. У једном моменту Марта ће рећи Господу да каже њеној сестри да устане како би јој помогла, јер док она служи, Марија сједи. Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много. А само једно је потребно.
Митрополит је објаснио да то не значи да је Господ презрео Мартино гостопримство и жељу да све буде како ваља, већ је указао на то да прво треба изграђивати своју душу, која се изграђује, просвећује и јача од ријечи и благодати Божије.
„То је оно што прво треба да задобијемо, а онда ћемо и све остало постићи. Исто тако и монаси и монахиње када дођу у манастир стално су у некој дилеми, на неком малом распећу, понекад и великом, шта да чине. Треба доста радити у манастиру, треба обнављати, врло често поправљати, госте дочекивати, али се треба и Богу молити, треба читати, треба се просвећивати, треба се што чешће усамљивати ради молитве и ради богомислија“, бесједио је Архиепископ цетињски.
По његовим ријечима то је и разлог што су манастири најчешће грађени далеко од других насеља, као што је и овај манастир отац Јоил подигао подалеко од људских насеља, да би овдје живио и створио услове да и други дођу, да живе у миру Божијем и у тишини:
„И показало се да је оно што је Господ рекао изузетно важно за наше спасење. Ако прво изграђујемо своју душу и себе духовно подижемо и укрепљујемо, онда ћемо бити способни и да радимо све остало што треба и када ово прво радимо, онда Бог помаже да и све остало постигнемо. То је оно прво и једно, али није једино! И друго људи раде, хришћани честити труде се увијек и раде и то се, такође, много цијени.“
Осврнувши се поново на јеванђелску причу о Марти и Марији, сестрама које су биле као једна душа, Владика је подсјетио да је ипак Марија бољи дио изабрала – искористила је прилику када је дошао Господ, да слуша ријеч Његову.
„Тако и ми, драга браћо и сестре, да користимо сваку прилику да се духовно укријепимо, да се духовно обновимо, просветимо, поучимо из светих књига, да се Богу молимо како ваља јер од тога се добија велика Божија благодат и велика Божија милост прати оне који се Богу моле и труде да живе по Јеванђељу Божијем.“
Подсјетивши да је повод данашњег сабрања произвођење монахиње Јоване у игуманију ове свете обитељи, Митрополит је нагласио да се она овдје, заједно са осталим сестрама, деценијама труди, да је помагала оцу Јоилу приликом устројавања ове свете обитељи, и у свему, и она и њезине сестре показале су благи образ, благи примјер како се живи монашким животом:
„Нека буде нашој мати Јовани, новој игуманији, на укрепљење и радост, нека Божја благодат њу снажи у све дане њезинога живота у овом, не тако лаком подвигу. Јер бити игуманија било које свете обитељи је изузетно тешко. Треба се трудити да се стекну духовни дарови, а то значи треба много радити на себи, али треба водити рачуна и показати велику љубав и жртву према сестринству, чак се и жртвовати. То је права истинска љубав и гдје је тако, тамо и манастир напредује и цвјета. Даће Бог да и ова света обитељ напредује, као што је лијепо кренула у сваком погледу, прије свега овдје се сестре истрајно Богу моле и служе, а и народ дочекују када је то прилика. Тамо гдје се Божија благодат спусти и посјети, онда ће сви они који живе у тој светој обитељи знати свој правац, свој пут. И у овој светој обитељи, ако Бог да биће тако! Да народ долази овдје ради молитве, утјехе, поуке духовне, ради духовнога укрепљења и обновљења. Јер манастири шире духовну обнову и дају прави пут и правац свима како се по Богу живи. Нека то тако буде!“
На крају Митрополит је заблагодарио предсједнику Општине Колашин на пажњи коју показује према овом светом манастиру, замоливши га да има у виду и неприступачан пут који води до манастира Ћириловац.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
