Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Света три јерарха Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда
Саслуживали су му архимандрит Сергије (Рекић), јеромонах Гаврило (Раичевић), протојереј Предраг Катанић и јерођакон Сионије (Зорић).
У архипастирској бесједи он је рекао да су понајљепше странице Светог писма оне које говоре о покајању и о тражењу опроштаја.
“Човјек је, када тражи опроштај и када се мири боголик. Тада долази до изражаја његова боголикост. Исто тако када се каје”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Тумачећи данашњу јеванђелску причу о блудном сину, Владика је рекао да Свето писмо тако гледа на ствари: ако је човјек у гријеху, он већ овдје пребива у смрти.
“То више није живот него смрт. То је тама, то је мрак. А покајање је слика васкрсења, обновљења и враћања у наручје љубави очеве”, рекао је он.
Рекао је да је за свакога грешника који се каје радост и на небу и на земљи.
“И вјерујте, већина људи, већина нас хришћана смо у позицији овога блуднога сина. Већина хришћана су покајници. А то значи да су се одрекли гријеха и да су кренули да чине добро, да су кренули на прави и истинити пут, да су се сјетили Очеве љубави. Осјетили су Божју милост и Божју љубав и од ње неће више да одступе”, објаснио је Владика Јоаникије.
Тумачећи даље причу о блудном сину, рекао је да је искушење којему је подлегао старији син чак опасније од онога коме је био подлегао млађи због тога што се теже примјећује.
“Опаснија су она искушења за која не можемо одмах да видимо су искушења. Такво искушење полако нагриза биће, душу, срце, мисао, осјећање. А овај старији син је очигледно био подлегао том искушењу. Нарочито је мислио да је он праведан, да је он побожан, да је он честит, да је он пун врлина, да није као његов брат који је отишао и тако увриједио свога оца… Међутим, он се испуњавао зависти, гордости, пакости. И та завист, гордост и пакост се појавила у једном моменту, и то баш у моменту лад је требала да се пројави његова људскост”, објаснио је Митрополит Јоаникије.
Радосав Рајо Војиновић
Фото: Жељко Драшковић
