На програму 9. фестивала Ћирилицом вечерас, 2. септембра, на Тргу између цркава са почетком у 20 часова је мјузикл за дјецу „Змај са Спаса“ који за циљ има промоцију локалног културног насљеђа, кроз позоришну адаптацију легенде записане прије два вијека.
Легенда коју је од заборава отргао Вук Стефановић Караџић прије тачно 200 година, говори о Змају који се свио изнад брда Спас у прадавна времена, а за којег је народ мислио да је можда чак и Илир, син митских оснивача Будве, Кадма и Хармоније. Млада мома (дјевојка) жели да види Змаја, он се при сусрету заљубљује у њу, али не жели да је пусти да оде са брда. Змај то ипак чини кад га дјевојка замоли из велике љубави према њој. Касније је тражи, али је више никад не налази.
Представа са тематиком локалног културног насљеђа привукла је велику пажњу публике Фестивала, нарочито малишана, прије двије године када је премијерно изведена на 7. фестивалу Ћирилицом.
Режију и текст за дјечији мјузикл „Змај са спаса“ потписује Матеја Поповић, а ово остварење је копродукција Народне библиотеке Будве, дјечијег луткарског позоришта „Пиникио“ и позоришта „Чича Мича“. Глумачку екипу чине: Ваја Дујовић, Иван Михаиловић, Драгана Дабовић и други.
Редитељ и аутор текста Матеја Поповић истакао је да су се у ауторском тиму руководили концептом да, пошто сама легенде нема јасно дефинисан крај, направе причу о дјевојчином путовању и укључе моменат обраћања публици преко наратора.
„Јако је занимљив концепт, радили смо га и раније, али не на овакав начин. Ово је озбиљније него што смо икада радили. Од легенде смо узели цијелу причу, прву сцену када се дјевојка растаје од Змаја и одлази на свој пут, а онда је све остало, у ствари, додато. Мени је било занимљиво, пошто словенска митологија није превише заступљена у дјелима, укључим неке ликове, поготово Лесника који је вјесник прољећа и весело шумско биће. Мислим да је занимљиво да дјеци испричамо нешто и о митологији, а ако се неко од малишана баш заинтересује они могу даље да истражују о томе.Било ми је занимљиво да неке аспекте митологије помијешам са легендом за коју се каже да је чак можда утицала и на чувену бајку Љепотица и звијер“, истакао је Поповић, који је казао да је крај легенде измијењен у срећан крај у којем побјеђује љубав.
ЈУ Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва
