Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије вечерас, 31. августа, са свештенством и монаштвом служио је у Цетињском манастиру молебан за благословени почетак школске године, у молитвеном присуству Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија.
На крају молебна, вјерном народу – дјеци, родитељима и просвјетним радницима, поучним словом се обратио протојереј Остоја Кнежевић који је казао да се у овај дан, по устаљеној традицији, у Цетињском манастиру, као и у другим храмовима, служи молебан за благословену нову школску годину, када се обраћамо Господу са молитвом да благослови труд оних који уче и оних који се уче у просвјетним установама, како овдје у Богословији, тако и у другим просвјетним установама гдје год дјеца и млади иду да стичу знања:
„И увијек када вршимо ову службу, осјећамо одређени трепет, одговорност, зато што долази један период који има велики значај за све нас, не само за оне који су у школским клупама и у наставничким и професорским катедрама, него за свакога човјека, зато што од образовања и васпитања зависи много у нашим животима. Зависи много у нашој заједници, у цјелокупном нашем друштву.“
Подсјетивши да је у Цркви установљено да се на почетку свакога доброга дјела обраћамо Господу за благослов и помоћ, па тако и за почетак школске године, отац Остоја је појаснио да Бог не благосиља пут оних који се не труде да постижу успјехе у образовању. Господ тражи да онај таленат који смо добили приликом рођења и приликом послања у овај свијет, умножавамо у својим животима, да се трудимо, да стичемо и узрастамо и у знању и у васпитању, и у образовању. Наиме, ако са наше стране дамо нулу, односно никакав труд, онда Господ и нема шта да умножи и чиме да нас дарује – јер нијесмо дали ништа.
„Зато је битно да они најмлађи који крећу, посебно који ове године ступају на ђачки пут, од почетка дају и не жале свога труда да стичу науку и да се уче да уче, јер школа није завршетак образовања. Било који степен учености човјек да постигне, он њиме не завршава своје образовање, него се труди и образује и учи свакога дана свога живота“, казао је прота и као примјер навео најученије људе који су се држали науке, трудили да сазнају што више о овоме свијету, о творевини и Богу, и да узрастају како духовно, тако и интелектуално свакога дана свога живота.
Указао је прота Остоја на парадоксалност времена у којем живимо: са једне стране имамо најбоље могуће услове у нашој историји да стичемо знање, имамо и технологију која нам много помаже, а са друге стране ово је вријеме великог искушења, вријеме које се може окарактерисати једном ријечју као површност:
„У данашње вријеме знања која стиче човјек су најчешће веома површна. Тако су многе лектире замијенили кратки филмови, многе историјске књиге замијенила је вјештачка интелигенција, која нам у пар секунди да основну информацију о овом или оном историјском догађају. Али. нажалост, оно што се тако стиче, оно исто тако лако испарава из нашег ума. Човјек је данас оптерећен са мноштвом информација, а опет неко суштинско знање о било чему ријетко има. Зато је битно да ум наш буде бистар, да мисли наше буду чисте, очишћене. Управо зато и вршимо ову службу, да нас Господ просветли својом божанском благодаћу и својом мудрошћу, да просвети умове наше, да она знања која стичемо буду благословена и да она буду суштинска и дубинска, да оно што прихвати наш ум и наше срце живи и узраста у нама.“
Протојереј Остоја Кнежевић је нагласио да у току године ученици Богословије и других школа и факултета са Цетиња долазе Светоме Петру Цетињском да се помоле када имају неке тешке испите или оцјењивања, и да свештеници који овдје служе, виде њихову благодарност за помоћ коју им Бог преко својих светитеља, и сам Он и Пресвета Богородица, дају:
„Ова молитва нека буде на просвећење наших мисли, наших умова, на духовно узрастање и на узрастање у познању творевине Божије и свега онога што нам је потребно да знамо за наше спасење и за унапређење нашега друштва и свијета у којему живимо. Амин, Боже дај!“
На крају сабрани у Цетињском манастиру су покропљени освећеном водицом на просвећење срца и умова.
Весна Девић
