U utorak Svetle sedmice, 18. aprila 2023. godine, u Svetovaznesenskom hramu u Čurugu, služena je Sveta zaupokojna liturgija i opelo povodom upokojenja novoprestavljene sluškinje Božje Radojke Perić, majke Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija.
Zaupokojnu Liturgiju u molitvenom prisustvu Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, služio je Preosvećeni Episkop niški g. Arsenije, uz sasluženje preosvećene gospode episkopa šumadijskog Jovana, remezijanskog Stefana, mohačkog Damaskina, marčanskog Save, novobrdskog Ilariona, lipljanskog Dositeja i sveštenstva više eparhija Srpske pravoslavne crkve. Molitveno su prisustvovali Preosvećena gospoda episkopi vranjski Pahomije, austrijsko-švajcarski Andrej i osečkopoljski i baranjski g. Heruvim, članovi porodice počivše sluškinje Božje Radojke, sveštenstvo više eparhija Srpske pravoslavne crkve, profesori i studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i mnogobrojni verni narod.
Čin opela nad telom novoprestavljene sluškinje Božje Radojke služio je Njegovo blaženstvo Arhiepiskop ohridski i makedonski g. Stefan, uz sasluženje visokopreosvećenog mitropolita prespansko-pelagonijskog g. Petra i preosvećene gospode episkopa banatskog Nikanora, bačkog Irineja, šumadijskog Jovana, zvorničko-tuzlanskog Fotija, austrijsko-švajcarskog Andreja, niškog Arsenija, dalmatinskog Nikodima, osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, valjevskog Isihija, šabačkog Jeroteja, heraklejskog Klimenta, remezijanskog Stefana, mohačkog Damaskina, marčanskog Save, hvostanskog Alekseja, novobrdskog Ilariona, jegarskog Nektarija, lipljanskog Dositeja, topličkog Petra i sveštenstva više eparhija naše pomesne Crkve.
Na kraju opela, Preosvećeni Episkop zvorničko-tuzlanski je izgovorio slovo nad odrom novoprestavljene sluškinje Božje Radojke:
„Vaša svetosti, Vaše blaženstvo, Preosvećeni vladiko bački, Visokopreosvećena gospodo arhijereji, uvažena gospodo i braćo arhijereji, gospodine Predsedniče Republike Srbije, gospodine Predsedniče Republike Srpske, uvažena gospodo predstavnici Vlade države Republike Srbije i Republike Srpske, časni oci, uvažena rodbino pokojne Radojke, draga braćo i sestre i dragi Čuružani! Po blagoslovu Njegove svetosti i blagoslovu Vladike bačkog, dobio sam tu čast i taj blagoslov da kažem neku reč na opelu pokojne Radojke.
Mi smo ovih dana svi širom vaseljene praznovali svetlo Vaskrsenje Hristovo, pobedu nad smrću, pobedu nad našim najvećim neprijateljem, a to je smrt. Mnogo puta smo čuli pobedonosni blagoslov: Hristos vaskrse! Ponavljali smo ga u crkvama na bogosluženjima, u srcima svojim. I ovoga trenutka, kada ispraćamo u večnost, u Carstvo nebesko, dušu pokojne Radojke, majke našega patrijarha Porfirija, isto to osećamo – istu krstovaskrsnu radost.
Drevna Crkva i apostolska učenja govore da su sveti apostoli išli po svetu posle Raspeća i Vaskrsenja Hristovoga i propovedali upravo to – Krst i Vaskrsenje Hristovo. To je njihova filosofija, to je ono što su oni doneli kao novo ovome svetu. Sa jedne strane, dakle, Jevreji nisu mogli da prihvate tu propoved jer su smatrali da je ona neprihvatljiva za njih, da je ona sablažnjiva za njih, da oni ne mogu da razumeju da Bog Koji je stvorio svet i čitav kosmos – Savaot, Gospod nad silama i vojskama i nebeskim i zemaljskim – bude raspet na krst i da bude, da tako uslovno kažem, poražen od Svoje tvorevine, od Svoga stvorenja, od čoveka, od ljudi. To je prosto za njih bilo nemoguće. Zato je ta apostolska propoved bila za njih prosto sablažnjiva.
Sa druge strane, Grci koji su bili vešti u filosofiji, mnogo toga su mogli razumeti o Logosu Koji se očovečio i u učenju da je Bog Logos Kreator čitave tvorevine, ali nisu mogli da razumeju da taj uzvišeni Bog može da postane Čovek, da može da se obuče u materijalno ljudsko telo, jer su imali negativno učenje uopšte o tvorevini kao takvoj, jer je ona bila nešto niže, propadljivo i zlo. Tako je, dakle, ta apostolska propoved tekla. Prihvatali su je većinom narodi neznabožački – Sirijci, Kopti, Etiopljani, kasnije Evropljani preko Grka i kasnije je propoved došla u Evropu i u carski grad Rim. Tako se, evo, proširila kasnije, u vreme naše, preko svetih Kirila i Metodija, među Slovene i kasnije, u 10. veku, utvrdila se potpuno među slovenskim narodima. To je ono što, ustvari, Crkva svedoči i govori – da su Krst i Vaskrsenje suština našega života i da mi živimo Krstom i Vaskrsenjem, duhovnim životom u Hristu.
Sa druge strane, Oci su govorili da za sve ljude koji poveruju u Hrista i krste se postoji mera njihovoga podviga. Ono što sveto Jevanđelje govori o trostrukoj prirodi ili trostrukoj vrsti podviga, da neko može umnožiti darove do trideset, do šezdeset, do sto. To su Oci govorili da čovek može dostići duhovni nivo roba, duhovni nivo najamnika i duhovni nivo sina ili kćeri u duhovnom životu. Dakle, i kada smo postali hrišćani, i kada smo primili sveto Krštenje, i kada smo primili u sebe Vaskrsloga Hrista, postoji mera našeg podviga – da mi uzrastamo i da se mi, ustvari, uspinjemo na lestvici spasenja, u lestvici blaženstava, kako je rečeno u Jevanđelju, u lestvicama svetog Jovana Lestvičnika i drugim asketskim lestvicama; kako čovek dostiže nivo za koji ga je Bog namenio, na koji ga je Bog prizvao. Tako je, dakle, naš život u Crkvi krstovaskrsan – borba sa sobom, raspinjanje neprestano u sebi starog čoveka, da bi iz nas vaskrsavao Hristos.
Zašto ovo govorim? Ovo govorim svesno da bih napravio jedan uvod u neku reč koju možda mogu samo da kažem, da odmucam, da se oprostim od naše tetka-Radojke, koju sam dobro poznavao, kao što sam poznavao njenog supruga, pokojnog Radivoja. A, evo, sada službujem u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, upravo odakle su oni rodom – pokojni Radivoj iz sela Crnče, kod Dervente, a pokojna Radojka iz susednog sela Pojezne. I kad god odem tamo, verujte, ljudi pitaju prvo za našeg Patrijarha, a potom i za sve naše ljude koje su iz toga kraja. Dobri, čestiti ljudi, ljudi koji su iz naroda, sa narodom, žive delajući svojim rukama i čuvaju prirodu, čuvaju ekologiju i čuvaju tamo svoje svetinje.
Pokojna tetka-Radojka, kako smo je mi zvali, podigla je troje dece zajedno sa pokojnim Radivojem: našeg Patrijarha, koji je svetovno ime imao Prvoslav, da bude duhovni otac čitavoga našega naroda – Bog ga je na to prizvao i njegova misija je upravo u tom Krstu i Vaskrsenju i to svi osećamo i svi vidimo i svi najdublje sa njim doživljavamo; drugi sin, otac Srđan, je parohijski sveštenik u Somboru i ima osmoro dece – Bog je njega blagoslovio sa mnogom decom, da budu i oni sutra apostoli i propovednici Jevanđelja Hristovoga; i, na kraju, sestra Željka, koja takođe ima petoro-šestoro dece i oni su pravoslavni hrišćani, Srbi, žive ovde u Čurugu, Čuružani naši.
Ono što bih rekao još za blaženopočivšu našu sestru u Hristu, tetka-Radojku, to je da kad smo je susretali, njen lik je bio miran, bio je umiljat ne na veštački način. Nekako se osećala uteha u njenoj blizini i videlo se da ustvari ona jeste preživela, možemo reći, taj krst svoj koji moramo svi da proživimo, dolaskom, preseljenjem iz Bosne i Hercegovine ovde u Vojvodinu, kao što su mnogi došli – potpuno novi početak sa troje dece, podizati, boriti se, nije bilo lako. Ja dobro znam da su se zaista borili i pokojni Radivoj i tetka-Radojka da svoju decu podignu kao čestite, dobre ljude. I, evo, Bog dade da se iz njihove kuće podigne naš Patrijarh srpski Porfirije.
Neka Bog bude milostiv našoj Radojki. Nema čoveka da živi, a da ne greši, Jedini je Gospod bez greha i pravda je Njegova pravda večna, a reč je Njegova istina. Zato se ovoga trenutka molimo da joj Bog bude milostiv i da je primi u Carstvo nebesko. Neka Bog bude milosrdan prema našoj Radojki, da je primi u Carstvo nebesko, a mi da je neprestano imamo u svojim molitvama i da se, ako možemo, ugledamo na njen život koji je bio skroman, podvižnički, ali je bio prepun ljubavi; nije svoju decu nikada napuštala i hvala Bogu da ih je izvela na pravi put, put hrišćanski, put srpski i put pravoslavni. Bog da joj dušu prosti i daruje Carstvo nebesko!”
Opelu majke Svetejšeg Patrijarha srpskog prisustvovali su: predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić, predsednik Republike srpske g. Milorad Dodik, potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane g. Miloš Vučević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja g. Nikola Selaković, ministar unutrašnjih poslova g. Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije g. Aleksandar Vulin, direktor Pošta Srbije Zoran Đorđević, direktor Srbijagasa g. Dušan Bajatović, Episkop budimski g. Lukijan, Nadbiskup beogradski mons. Ladislav Nemet, biskup Evangeličke Slovačke Crkve a. v. u Srbiji g. Jaroslav Javornik i mnogobrojne ličnosti iz kulturnog, naučnog i javnog života Srbije.
Po opelu, telo novoprestavljene sluškinje Božje Radojke sahranjeno je na groblju u Čurugu, posle pomena koji je služio Episkop marčanski Sava, uz sasluženje Episkopa austrijsko-švajcarskog Andreja.
Izvor: Eparhija bačka
