Послије Свете заупокојене литургије и опела у Храму Светог Александра Невског, јуче, 2. децембра 2021. године, на Новом гробљу у Београду сахрањен је протођакон Момир Лечић, дугогодишњи шеф кабинета блажене успомене патријараха српских Германа и Павла, носилац ордена Св. Саве Светог Саве II степена.
На Литургији, коју је служило свештенство Храма Св. Александра Невског, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке и молитвено присуство викарног Епископа марчанског г. Саве, од протођакона Момира се опростио старешина дорћолског храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић.
Након што је одслужио опело, опраштајући се од новопрестављеног протођакона Момира, Његово преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског г. Порфирија, казао је да испраћај сваког хришћанина јесте двојако осјећање, истовремено осјећање жалости, али и осјећање духовне радости.
“Осјећање жалости јер испраћамо некога кога волимо и са ким смо живјели, некога ко нас је родио, васпитао, или некога са киме смо одлучили да проведемо цео свој живот. Дакле, сваки и привремени растанак јесте осећање жалости, тим више када некога испраћамо у вечни починак. Међутим, знамо као хришћани да је тај растанак привремен и да нам свима следује да се једнога дана растанемо са милима и драгима, да бисмо се у оном дану Господњем, који нам је обећао Господ и који очекујемо, сви заједно сабрали пред лицем Господњим и у вечности, без краја, сви заједно прослављали име Божије”, казао је и објаснио да је због тога ово осјећање двојако, иако смо жалосни, радујемо се јер хришћанин испуњава свој циљ, одлази пред лице свог Господа.
Подсећајући да данас испраћамо протођакона Момира Лечића, свештенослужитеља који је цео свој век служио у олтару Господњем и приносио заједно са свештенством и патријарсима и епископима бескрвну жртву и који је цео радни век службовао у Патријаршији српској, владика Сава је ожалошћеној породици и братству овога храма, али и целој заједници, изразио саучешће у име Патријарха Порфирија, у име бивших и садашњих службеника у Кабинету патријарха и Патријаршији српској, као и у своје лично име. Потом је владика марчански Сава прочитао саучешће Његове светости Патријарха Порфирија упућено породици почившег протођакона Момира:
“Уважени чланови породице упокојног протођакона Момира, са тугом смо примили вест о упокојењу протођакона Момира Лечића, дугогодишњег секретара Канцеларије патријарха српског, који је ревносно обављао своју часну дужност у време блаженопочивших патријараха српских Германа и Павла, и који је оставио дубок траг у црквеној администрацији својим преданим и добро савесним радом. Ми смо у протођакону Момиру Лечићу видели не само доброг црквеног служитеља и службеника него и доброг човека који је увек био спреман да са свима подели своје знање и искуство на корист наше Свете цркве, којој је био одан срцем и душом. Саосећајући болу коју носите ви, чланови његове породице, молимо се васкрслом Господу нашем Исусу Христу да душу његову племениту настани у рајском насељу где праведници почивају. Нека му је вечни спомен.”
На крају се од почившег протођакона Момира опростио и протођакон Стеван Рапајић, дугогодишњи старешина капеле Св. Симеона Мироточивог и службеник Патријаршије српске у Београду.
Богослужење је појањем украсио Велики црквени хор Св. Александра Невског под управом Јелене Тонић.
+++
Протођакон Момир Лечић (1936-2021) упокојио се у Господу 29. новембра 2021. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја.
Рођен је 30. марта 1936. године у селу Бресници код Чачка од родитеља Властимира и Василије. Основну школу је завршио у Чачку 1950. године а Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену 1954. године. На Православном богословском факултету у Београду дипломирао је 1960. године, а постдипломске студије је похађао на Универзитету у Бону (Немачка) у периоду од 1960. до 1962. године.
Патријарх српски Герман је рукоположио теолога Момира Лечића у чин ђакона на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 1962. године. Одлуком Патријарха Германа унапређен је у звање протођакона на празник Светог Василија Великог, 14. јануара 1973. године. У Храму Светих цара Константина и царице Јелене служио је до 1984. године када је, на своју молбу, премештен на службу у Храм Светог Александра Невског.
Одлуком Светог архијерејског синода постављен је за чиновничког приправника у Канцеларији патријарха српског 1962. године, затим је 1965. године именован за писара, а за секретара је постављен 1975. године. Упоредо је обављао дужност референта Великог црквеног суда. Службу у Канцеларији патријарха српског окончао је 2009. године, када му је Свети архијерејски синод доделио орден Светог Саве II степена.
Аутор је научног рада „Изградња и обнова цркава и манастира од 1920. до 1941. године“, објављеног у „Споменици Српске Православне Цркве 1920-1970“.
Вјечнаја памјат протођакону Момиру Лечићу.
Приредила Весна Девић
Извор: Радио Слово љубве/СПЦ
