О традицији ходочашћа Светом Василију Острошком разговарали смо са протојерејем Предрагом Шћепановићем, архијерејским намјесником подгоричко-даниловградским, који је открио за наше слушаоце васељенског радија „Светигора“: „Чини ми се да нам никада није било потребније ово ходочашће него данас. Ови дани, када су људи збуњени, депресивни, анскиозни и када је пуно разведених, тужних и усамљених.“ Његове ријечи откривају нашим слушаоцима снагу духовне храбрости која нас прати на путу ка Светом Василију Острошком.
Уз присуство вјерујућих разног старосног доба, О. Предраг Шћепановић нас подстиче и позива да сви који су у могућности ступе у овај свети пут у заједништву ка манастиру Острог ријечима: „Имамо Гојка Бошковића који већ 30 година из Бара креће, што је заиста један велики подвиг. Он је кренуо јуче, и данас ће се нама прикључити.“ Постоје и многи други људи, са Цетиња, из Бијелог Поља, Билеће и других крајева гдје станује српски народ, који су кренули да се поклоне Светом Василију Острошком чудотворцу.
Основне информације о мјесту и времену посласка као и плану и програму ходочашћа за наше слушаоце открио је О. Предраг: „ Полазак је заказан за 17:00 часова испред Саборног храма, након прочитане молитве за пут и обраћања 86-годишњег Луке Бошковића, литија ће кренути Далматинском улицом, преко Вранића, излазећи на стари пут Подгорица-Даниловград, гђе ћемо направити прву паузу.
Затим слиједи посјета цркви Светог Петра Цетињског у Спужу, гђе ћемо направити другу паузу на деветом километру. Парох Спушки, отац Станислав, са својом попадијом и ћерком, увијек нас лијепо дочека.
Након тога, настављамо преко Спужког моста и укључујемо се на нови пут за Острог. Путовање ће трајати око 38 километара, очекујемо да ћемо стићи негдје око 6:00 ч. у Доњи манастир, а затим ћемо посјетити и манастир код Светог Василија Острошког како бисмо му се поклонили.
Током цијелог путовања, молимо се Богу да однесе све наше бриге, боли и тугу, те да нас испуни радошћу Васкрсења Христовог. Вјерујемо да је Свети Василије наш Светац који може да нам врати осмијех и радост у живот, те му се кроз овај труд и одрицање желимо показати као безрезервно вјерни, надајући се његовој молитвеној помоћи у нашем свакодневном животу.“
