У оквиру вјеронауке за одрасле “Добротољубље” при Цркви Светог Ђорђа под Горицом, свештеник Драган Станишић одржаће сјутра, 30. марта, предавање на тему “Свети Јован Лествичник – Лествица”, у Светогеоргијевском дому, са почетком у 19 часова.
Сажетак: Св. Јован Лествичник, 6-7 вијек, главно дјело Лествица. Спис је састављен из тридесет поука које треба да означе човјеков пут ка висинама божанског савршенства, везу између земље и неба. Написао је и дјело Поука пастиру у којем се дају савјети у погледу духовног руковођења. Његово житије саставио је Данило, монах раитски. Наводи се да је четрдесет година провео у безмолвију и да је против своје воље уздигнут на положај игумана у братству. Дух Свети је говорио кроз његова уста и многи се преко њега спасоше. Лествичник је имао и брата Георгија, кога он још за живота постави за игумана синајског, а сам се предаде безмолвију. Сав живот му бјеше једна непрекидна молитва и неизмјерна љубав према Богу.То се видјело и на тијелу његовом, као у неком огледалу, примјећивао се сјај његове душе. Тражио је да се увијек, а највише за вријеме појања, на богослужењу чува тишина. Ријетки су они који живе истинско безмолвије. То могу само они којима Бог помаже у борби, који имају брижљиво покајање. Покајање је обнова крштења, завјет с Богом, извор смирености, порицање безнадежности, очишћење савјести, добровољно трпљење свих мука, помирење с Господом. Највећи непријатељ покајања је узбуђење гнева који је израз потајне мржње, т. ј злопамћења, ругоба душе. Смирење потискује сваку горчину и јарост. У гордим срцима рађају се богохулне ријечи, а у смиреним душама небеска виђења. Права душа је друг смирености, а лукава робиња гордости. Лествичник каже да искрени људи лако постају лукави, али лукави тешко постају искрени. Тачно схватање божанске воље у сваком тренутку, Јован назива расуђивањем које долази путем божанског озарења.
