Највећи епски пјесник нашег времена, Божидар – Божо Обренов Ђурановић, испраћен је данас, у уторак 14. децембра 2021. године, у присуству бројних житеља Никшића, Голије и других мјеста Црне Горе и Херцеговине, поштовалаца епске поезије, сабраће по перу и гусларским струнама, из Никшића на његов вјечни починак у пјесникову завичајну Голију.
Опијело новопрестављеном слузи Божјем, Божу Ђурановићу, који се својим стиховима, још за живота, уписао у онај непролазни, Божји, вјечни љетопис, служили су свештеници: протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, протојереј-ставрофор Драган Крушић, дугогодишњи парох голијски, протојереји Данило Зиројевић и Мирко Вукотић.
Након одслуженог опијела, у присуству чланова породице Ђурановић, многобројног народа, поштовалаца епске поезије, гусала, српске традиције, његових Голијана и житеља града Никшић, од свог дугогодишњег пријатеља, бираним ријечима опростио се Милан Стојовић, публициста, из Даниловграда.
Он је казао да је епски бард Божо Ђурановић се својим стваралаштвом и радом за живота успео до оних висина на којима одавно столују краљ Никола и хаџи Радован Бећировић Требјешки.
„Његово срце је само за тренутак стало, јер његово име и пјесма настављају да живе и живјеће док на гусле траје длака и у срцу докле буде добрих људи и јунака. У име његових пријатеља из разних крајева нашег рода, и своје лично, а посебно Бјелопавлића којима је посветио, можда, најљепше букете своје разгранате епске руже преко Лазара Пецирепа, Вула Нешкова, па све до Тодора Кадића, ожалошћеној породици Ђурановић упућујем изразе најдубљег саучешћа, а то чиним и у име Матице српске Одбора, у Даниловграду за који је Божо био толико везан, и име нашег Удружења „Бијели Павле“, бројних гуслара који су народу даровали његове најљепше стихове“, казао је Милан Стојовић.
Божо Ђурановић је био члан Удружења пјесника и стваралаца „Сјеверац“ које му је за живота додијелило Златни орден Кнеза Николе Васојевића, па су представници Удружења, епски пјесници Милован Мишо Кубуровић и Бранко Крковић ово постухмно одликовање уручили Божовом сину Вулу.
„Било је част и понос дружити се са овако великим човјеком, пјесником који се може уврстити у највеће пјеснике српског народа. Човјек који је волио Црну Гору, који је највише волио оно што му је припадало – читав српски народ гдје га има свуда у свијету“, рекао је предсједник Удружења „Сјеверац“ Милован Кубуровић.
У име Голијана, Голијски сабор културе и редакције образника Голија, од свог саплеменика, пријатеља и сарадника, емотивним говором опростио се проф. др Драго Перовић. Он је навео да је Божо Ђурановић својим осмерцем и десетерцем умјетнички обликовао споменик самом себи, који ће свједочити истину све док гусле буду гусле, све док људи буду људи.
„У оном моменту када се већини народа учини да је нека пјесма народна, у том моменту њен пјесник постаје народни пјесник, сам народ, и стаје уз Филипа Вишњића, Старца Милију, Тешана Подруговића… Божо је то за живота доживио и у својој скромности заборавио. Ми то не смијемо заборавити“, указао је Перовић.
У име породице Ђурановић захвалио се Божов син Вуле.
Испраћају епског пјесника Божидара Божа Ђурановића из Никшића, гдје је живио и стварао, присуствовали су: Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић, Миљан Алексић, бивши начелник Билеће, представници Српског националног савјета, Голијског сабора културе, Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, бројних гусларскиг удружења.
Сахрањен је у пјесниковој завичајној Голији, на породичном гробљу Гомилице.
Сенка Чоловић Шумић
