Монахиња која је повезала православље и духовност манастира Ћелије код Ваљева, манастира Светог Стефана Пиперског, манастира у Грчкој, те манастира светог Илије и Филарета у Семинари, Калабрија је мати Стефанија
За петнаест година колико је мати Стефанија провела у Калабрији, благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија, многи поклоници су долазили а она их са радошћу дочекивала, те су тако настајале и репортаже и путописи које су и слушаоци Радио Светигоре имали прилику да прате.
“То је најљепши дио мог живота, благодарим Господу Богу, сведржитељу и промислитељу и благослову нашег блаженопочившег Митрополита који је имао слух и вјере да мене недостојну пошаље на ово велико дјело обнове православља у јужној Италији. Ја наравно о томе ништа нисам знала, а сада могу рећи да је то један највећи драгуљ у православљу. Најупечатљивији утисак на мене су оставили људи и наравно светитељи, да није било њиховог живог присуства у мом срцу ја не бих могла остати петнаест година”.
Прије два мјесеца мати је дошла у манастир Медна у Епархији Бихаћко-петровачкој.
„Ја сам Богу благодарна јер из једне тако велике необично православне земље ја сам отишла у Босну, али није ништа случајно већ све по промислу Божијем, Његово преосвештенство г. Сергије је добар владика и заиста, народ који тамо живи има велику вјеру и велико срце и смирење.
На питање да ли сам се навикла, ја кажем, нема шта да се навикнем, то је мој народ, био у Црној Гори, у Босни, у Србији. То је наш народ, мученички свети народ који потврђује кад је најстрашније постојати на неком мјесту он то запечати крвљу, ту вјерност Христу, а то је у Босни итекако присутно“.
