НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ
Не дамо Светиње, које славе Божије име,
Не дамо Светиње, јер су наше од давнине,
Не дамо Светиње, наши преци су их дигли,
И са њима до Небеског Царства стигли.
Свако бира ком ће Царству да се поклони,
Да л’ ће Богу ил’ ђаволу вечно служити.
Нико срећу не нађе у туђој несрећи,
Нити онај ко се руг’о Божјој Светињи.
И сила таме да небо прекрије,
Неће бити јача од силе Божије.
Не дамо Светиње, које славе Божије име,
Не дамо Светиње, јер су наше од давнине,
Не дамо Светиње, наши преци су их дигли,
И са њима до Небеског Царства стигли.
Вековима Црква Бож’ја бива гоњена,
И за Христа Спаситеља свога распета.
Тешко оном ко ратује против Господа,
Таквог увек стигне казна, љута невоља.
И сила таме да небо прекрије,
Неће бити јача од силе Божије.
Не дамо Светиње, које славе Божије име,
Не дамо Светиње, јер су наше од давнине,
Не дамо Светиње, наши преци су их дигли,
И са њима до Небеског Царства стигли.
