На недељни дан када наша Света Црква прославља Св. Павла Исповедника и Варлаама Хутинског – служена је Света Литургија у подгоричком храму Св. Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: старешине Цркве протојереја Мирчете Шљиванчанина, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
За певницом на литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава којим је руководила хоровођа, Снежана Поповић дипл.теолог.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Драган Станишић:
,, Господ даје народу своме снагу и благосиља га миром !
Имамо живу слику догађаја када Христос васкрсава Јаирову кћер. Такав догађај се прије Христа није могао никако десити.
Видимо велики народ који се тиска око Учитеља (у овом Јеванђељу чујемо како се Христос назива Учитељ), и колико Му народ вјерује; чак Му вјерује старешина синагоге који проповиједа Стари Закон по Мојсију, који је заједно са књижевницима и фарисејима онај који није вјеровао довољно у Христа. (али када је осетио тугу по смрти своје ћерке, он се обратио к Христу свим срцем и душом).
Тако се десило, да Господ није изневерио његово надање. И ова прича одјекује кроз вјекове свагда и допире до нас, данас у овом храму.
Никад ми немамо толико вјере као она Хананејка, која се дотакла одстраг хаљина Христових – и ми се удивљавамо слушајући, какву је вјеру имала та жена, Хананејка, често јој подражавајући, сматрајући себе недостојним и да се дотакнемо хаљина Христових; а дотичући се хаљина Христових – то је када се ми просвећујемо овом службом, када се молимо пред иконама Господа, Богородице и Светитеља, Светога којега данас славимо Павла Исповедника Патријарха Цариградскога из 4. вијека (када је Црква стекла слободу, када је престало гоњење Цркве).
Међутим, настала су искушења још тежа, од људи, верних, који припадају Цркви који су кварили учење истинито, који су оспоравали Симбол вјере који имамо – то је тзв. струја Аријанаца.
Арије је био један презвитер који није веровао да је Христос Бог Истинити, него да је само човјек.
Својим грешним умом покушао је да обухвати Истину Божију што је немогуће без Духа Светога; Духом Светим познајемо Бога, Бога познајемо Богом, Триипостасну Јединицу, Оца и Сина и Светога Духа.
Зато ми данас помињемо Павла Исповједника Патријарха Цариградскога који је био свгнут са свога престола, од стране аријанаца, више пута при чему их је подржао и сами цар Констанције, син Константина Великога Равноапостолнога, који је негирао свога оца (подражавајући оно што је против свога родитеља).
Тако бива код свакога који се огрешује од свога родитеља, – својим изопаченим умом, јер изнад свих наших родитеља је Господ Бог; а сви родитељи су само сенка и слика, тог небеског очинства.
Православни када су говорили о Богу, свагда су помињали то небеско очинство; када су говорили о Цару они су имали представу Небескога Цара, Триипостасну Јединицу, Оца и Сина и Светога Духа, заједницу Љубави, Господа Бога.
Зато су хришћани тако храбри и слободни кроз историју Цркве, – нису се бојали ниједнога Цара, пролазнога, трулежнога, него су славили Господа Бога.
Амин Боже дај !“
Потом су сви они који су се припремали приступили Светој Чаши у Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
Час веронауке полазника Школе Свети Ђорђе, одржан је код протинице Надице Радовић.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
