На дан када прослављамо Пренос моштију Св. Архиђакона и Првомученика Стефана – служена је Света Литургија у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја ставрофора Гојка Перовића и ђакона Луке Павићевића.
За певницом је појао мешовити хор којим је руководио протојереј Јован Радовић.
Након прочитаног Јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио, началствујући свештенослужитељ, прота Кљајевић:
“Нека нам је срећан и Богом благословен почетак Госпојинског Поста, како би нам Пресвета Владичица измолила од Господа, свега онога што људи не могу дати.
Чусте у данашњем Јеванђељу – Једоше сви и наситише се и накупише комада што претече, 12 котарица пуних.
Сваки живи организам има потребе за храном, водом и ваздухом. Путујући кроз безводни крај, путник који је жедан, чезне за водом, чезне бар једну кап воде, да окваси своје суво грло.
Знамо да је човјек психофизичко биће и да поред тијела има и бесмртну душу; пошто тијело осјећа жеђ, исто тако, је и наша душа жедна и гладна.
Наше тијело тражи материјалну храну, јер је и оно од материје, земље, а душа има духовно поријекло и њој је потребна духовна храна.
Душа нам је од Бога дата и она тежи за Богом да се Њиме нахрани. Она је гладна и жедна Божије правде и Божије истине и милости и Љубави Божије. Ово нам потврђује псалмопојац Давид ријечима Боже, Ти си Бог мој, Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухо и безводној; а затим додаје, – Као што јелен тражи хладну изворску воду тако и душа моја чезне за тобом.
Данашње Јеванђеље нам говори о духовној жеђи; сазнавши за мученичку смрт Св. Јована Крститељ, Господ наш Исус Христос, одлази у једно пусто мјесто – да би тамо остао сам.
Спаситељ нам је дао своју спасоносну науку ; тај духовни, неисцрпи извор воде вјечног живота и којом се гаси наша духовна жеђ; дао нам је Себе Самога, кроз Свету Тајну Причешћа.
Ако се човјек са те трпезе храни, он неће ни огладњети ни ожедњети, довијека.
Ми данас немамо потребе да идемо у пустињу за Христом, јер Он је свуда и на сваком мјесту а посебно у дому Свом у светој Цркви“, закључио је проза Кљајевић,
Елза Бибић
