Bežimo od farisejeve hvalisavosti i naučimo se visini carinikovih smirenih reči, u pokajanju kličući: Spasitelju sveta, očisti od greha sluge Tvoje. (kondak)
Prva pripremna nedelja Svete četrdesetnice posvećena je podsticanju vernih na smirenje, koje se naglašava u evanđelskoj perikopi o mitaru (cariniku) i fariseju, po kojoj se i ova nedelja tako naziva. Zadobijanje smirenja kao majke svih vrlina predstavlja prvu stepenicu ili prvi nivo u ovoj prippremi za četrdesetodnevni post. Sa druge strane pozvani smo na pojačanu pažnju da ne skrenemo sa puta smirenja i upadnemo da put gordosti, jer kao što je smirenje početak svih vrlina, tako je gordost početak svakog greha i ništavila. U starečniku čitamo kako se Sveti Makarije Veliki egipatski jednog dana na tri kilometra od manastira, susreo sa demonom: nakinđuren, nakićen šljokicama, zlatnim, raznovrsnim krasotama. I upita ga: „Kuda ćeš?“ – „U tvoj manastir“. – „Kod mojih monaha, imaš li posla?“ – reče Sveti Makarije. „Jednoga uhvati drem u Crkvi, drugom nečistu misao ubacim u dušu i on počne da se bavi njom, trećem hulu zacarim u duši, ali“, reče đavo, „tebe ne mogu nikad da pobedim“! – „Zašto?“ – „Zbog tvog smirenja. Time me ti ubijaš“.
Osnovna ideja bogosluženja ovog dana ista je ona koju izražavaju završne reči Evanđelske priče: Svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se (Lk. 18,14). Od ovog dana pa zaključno sa petom nedeljom Velikog posta na svakom vaskrsnom jutrenju nakon Evanđelja pevaju se umilni pokajni tropari: Otvori mi vrata pokajanja Životodavče, jer se duh moj rano podiže u svetom hramu Tvom, noseći telesni hram samo poganjan, no kao Milostiv očisti me tvojom milosrdnom milošću. U sredu i petak ove nedelje nema posta, na posramljenje fariseju koji je sebe ispunio gordošću hvalisanjem time što posti dva puta sedmično. Na drugi razlog zabrane posta ove sedmice podseća nas i sâm Triod: na posramljenje jeretika Jermena, koji te sedmice drže post „zvani arcivurijev“. Sva himnografija ove sedmice saobražena je tematici pročitane evanđelske priče, ali sa druge strane nas podsećaja na Spasiteljev primer neizmernog smirenja, koje se opitno ogleda prilikom omivanja nogu učenicima na Veliki četvrtak, a koje vrhunac dobija prilikom Spasiteljevog raspeća radi našeg spasenja.
katiheta Branislav Ilić
