На припремну недјељу уочи Великог поста – недјељу о Митару и фарисеју – служена је Света литургија у подгоричком Храму Св. Ђорђа.

Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, уз саслужење јереја Блажа Божовића, ђакона Луке Павићевића и молитвено учешће проте Милуна Фемића.

На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, руковођен хоровођом и вјероучитељицом, Снежаном Поповић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић.

,,Ми смо људи земљски, временити, наш живот обиљежен је простором и временом; осим мјеста, дефинише нас и вријеме”, казао је отац Гојко, појаснивши да када дође вријеме поста онда знамо да за нас нема ништа боље и важније – него да постимо.

У цркви се можемо братски посавјетовати у вези неких свакодневних ствари, али, како је казао, не можемо са сигурношћу рећи, прорећи шта је од тога добро за наш живот, но оно што је сигурно добро и са чим треба да одемо из цркве је то да треба да постимо, јер је вријеме од тога, Бог нас васпитава кроз црквени календар да је сада вријеме од поста. Објаснио је да и данашње Јеванђеље о митару и фарисеју свакога од нас наводи да помисли да је управо ради њега прочитано: Ја треба да постим! Ово Јеванђеље нас учи да треба да постимо и молимо се као што се Богу скрушено и смјерно молио цариник, а не као фарисеј, поучио је сабране о. Гојко.

Осврнувши се на фарисејеве ријечи „Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем”, началствујући свештенослужитељ је нагласио да је он све добро рекао, али да не ради добро што се тиме хвали: “Да не буде забуне, све што је набројао су свете ствари, али је велика грешка којом потире све, кад човјек каже: Е, толико од мене, а овај поред мене је никакав! Господ нас кроз ову причу учи, да је човјек поред њега прави, јер се моли ријечима: Боже опрости ми, ништа добро не радим!”

Господ нас не позива кроз ову причу да глумимо, појаснио је, него на оно како треба да радимо, да мало дубље заоремо; као кад Господ тражи од рибара да баце мреже мало дубље па су се оне напуниле да су се барке потапале. Дакле да радимо како смо васпитани и како смо научени, али мало дубље: “А то дубље је ова прича, све што радим није добро, може још боље.”

Прота је појаснио да не треба да гледамо у календаре како се пости, они су већином писани за манастире, већ да се са свештеником посавјетујемо око тога.

,,Да нас Бог подржи и да нам да благослова, да нам овај пост за који се припремамо, буде на здравље и спасење“, пожелио је прота, завршавајући своје обраћање у подгоричком храму.

Затим су сви они који су се припремили постом и молитвом, приступили Светој чаши.

Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављењно је у Светогеоргијевском дому.

Потом је одржан час вјеронауке Школе Свети Ђорђе, коју води протиница Надица Радовић.