Света Литургија служена је јутрос у подгоричком храму Великомученика Ђорђа, уз учешће великог броја народа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је старешина храма, протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.

На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, предвођен хоровођом, Снежаном Поповић.

Након прочитаног јеванђелскг зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин, тумачећи причу о васкрсењу сина јединца Наинске удовице:

,, Свима нама, ма колико немали љубави и колико били слаби и лоши – такав догађај извуче и оно мало добра, ако имамо;

Ми људи ту заиста мало можемо помоћи, али добро је да смо спремни да желимо, – подвукао је прота у подгоричком храму.

Свето Јеванђеље нам говори да је сам Господ пришао и сажалио се рекавши мајци да не плаче васкрснувши њеног сина јединца.

,, Овај догађај нам показује да Исус, Син Божији није само обичан човјек и да нам тиме показује највећу тајну наше вјере – да ћемо сви васкрснути; да ће бити опште Васкрсење ! !“

Има у овој причи нешто посебно, нагласио је прота – а то је како се завршава ово јеванђелско читање.

Страх ибузе све и слављаху Бога, говорећи – велики Пророк подиже се међу нама и походи Бог народ свој !

То нам говори, подвукао је он – колика је љубав Божија и да је Син Божији дошао међу нас, постао један од нас; и да то што је учинио и нас подстиче да будемо Његови.

,, Кад је Бог из Свог Предвечног обиталишта, Царства Свога, – спустио се и унизио да је узео лик, природу Свога створења, да би нама помогао и даровао живот.

Замислите ту љубав ?

Толика је неизмјерна љубав Божија и смирење Његово, да би нама људима даровао живот, исцељивао, лијечио од болести, смрти…

Јер кад год Бога заборављамо, ми лагано умиремо.

Васкрсење сина Наинске удовице је показатељ да ће Господ и нас васкрснути и да је прва тачка нашег живота – Васкрсење. !“

На крају свога обраћања у подгоричком храму прота је закључио да живот побјеђује, само ако смо са Господом. Зато се треба трудити да будемо Божији људи и да нам се никада не деси да заборавимо Бога и љубав Божију а уколико се то деси да се покајањем вратимо и да знамо да је Господ живот и да је живот дошао међу нас и да Господ жели да живимо.

,, Нека Господ да, да то свагда имамо и да будемо носитељи живота. Амин. !“

Потом су сви они који су се припремили, приступили Светој Чаши, у Светој тајни причешћа.

Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском Дому.