У Недјељу жене Самарјанке, 14. маја 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења служена је Света лигургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а коме су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, свима сабранима у овоме Светоме храму обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је у уводном дијелу свог пастирског обраћања подсјетио да и кроз сусрет са женом Самарјанком, Господ открива Себе, полако нас уводећи ка празнику Силаска Духа Светога на апостоле – Педесетници: ”У ову недјељу, пету по Васкрсењу Христовом, прослављамо спомен на сусрет Христов са женом Самарјанком. Kao и кроз претходне сусрете које смо прослављали и којих смо се присјећали у претходне три недјеље овог периода између Пасхе и Педесетнице, и кроз овај сусрет Господ нам открива Себе и полако нас води и узводи ка празнику Силаска Духа Светога на апостоле – Педесетници.”
У наставку, прота Далибор је протумачио уводни дио јеванђелске приче у којој се осликава сусрет жене самарјанке са Господом Исусом Христом: ”Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем.” (…) ”Рече му жена Самарјанка: Како ти који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима?” Отац Далибор је нагласио да је у том временском оквиру између Јудејаца и Самарјана владало непријатељство и нетрпељивост. ”Нетрпељивост је нарочито била изражена од стране Јудејаца, који су Самарјане сматрали за нечисте, ниже од себе и достојне презира пошто се нису, као они, дословно држали слова Закона”, рекао је и појаснио да заправо Господ тиме што је могао осјетити глад, жеђ, умор, показао и открио да је Он, Предвјечни Бог и Господ, истовремено и Човјек Који је по свему, осим по гријеху, подобан нама људима:
”Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му ја дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни. И тако, Господ у једној истој ствари, кроз један исти догађај постиже два добра: прво, показујући да и Он Сам може осјетити глад, жеђ, умор, Он показује и открива да је Он, Предвјечни Бог и Господ, истовремено и Човјек Који је по свему, осим по гријеху, подобан нама људима.”
Прота Далибор је потом указао и на други аспект на који Господ указује, а то је да поред тјелесне жеђи, постоји и она духовна коју осјећа богочежњива душа човјекова, жеђ за вјечношћу, бесмртношћу: ”Друго, полазећи од тјелесне жеђи, Он кроз разговор са женом Самарјанком показује да постоји и једна друга жеђ – жеђ духовна, жеђ коју осјећа богочежњива душа човјекова, жеђ за вјечношћу, бесмртношћу, трајањем, коју може утолити само Бог, само Божанска Тројица Која је Извор, Источник, Врело свега што је свето, бесмртно, божанско и вјечно.”
”Господ изводи пред нас, пред лице рода људског, пред сва покољења хришћана, новог и необичног свједока Свога васкрсења, Својега Божанства, Своје вјечне силе – жену која је блудница, прељубница”, бесједио је он, наглашавајући да су управо Господу први похитали они људи који су у своме гријеху и слабости били уистину жедни Чистоте, Истине, Вјечности и Љубави: ”Он открива Себе као Вјечни Живот, као Побједитеља смрти и гријеха, као Извор воде која тече у Живот Вјечни, знајући да ће ка том Извору похитати да пију прије свих ови који су у своме гријеху и слабости уистину жедни Чистоте, Истине, Вјечности и Љубави.”
Он је појаснио да је жена Самарјанка након сусрета са Господом прожета чистотом срца, вјером и надом постала права благовјесница Васкрслог Христа: ”И чим је чула благу вијест о вјечном животу, о Ономе Који може даровати “Воду живу”, ова жена – која је очито у својим тражењима љубави имала искуства порочног живота и знала да се од свих вода жедни увијек и изнова – “кћер Израиљева” жедна стојећи крај студенца говори: “Господе, дај ми ту воду да не жедним!” Чистота срца и вјера прожета надом проговорила је из ње, њена “добра сумња”, сада већ више не часе ни часа и ова жена блудница, срца разгореног пламеном вјере, хита у град својим сународницима и постаје права благовјесница.”
У другом дијелу свог пастирског обраћања прота Далибор је указао на то да Господ открива и показује да је Он Спаситељ и Избавитељ не само “изабраног” јеврејског народа, већ сваког народа земаљског и сваког човјека понаособ: ”И опет Господ бира оно што је пред свијетом презрено, немудро – да посрами али и увјери “мудре”.
Шта нам открива Христос у овом јеванђелском догађају? Открива нам да је мјесто сусрета са Богом, у ствари – срце човјеково и да су простор тога сусрета – “Дух” и “Истина”, који се усељавају у човјека који живи вјером. Тиме Господ открива и показује да је Он Спаситељ и Избавитељ не само “изабраног” јеврејског народа, већ сваког народа земаљског и сваког човјека и свих људи заједно.”
”За човјека који своју вјеру живи и који Цркви – као самоме Христу – прилази са пуним повјерењем и отвореног срца, увијек ће важити један и исти јеванђелски императив изњедрен вјером: “Дођи и види!” (Јн. 1,39 и 1,46). Тако је ова жена Самарјанка отишавши међу људе који су је презирали због њеног порочног живота и казавши им о сусрету и позвавши их на сусрет са Њим постала Равноапостолна, Света и прослављена заувијек и до дана данашњега”, закључио је напослијетку протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
