Јеромонах Теофил (Петровић) игуман Манастира Дужи код Требиња у Републици Српској, који је у суботу вече одржао предавање у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира на тему „Сјеме вјечног живота“, началствовао је Светом литургијом која је у барском храму служеена у првој недељи Великог поста – недељи православља.
Саслуживали су му намјесник барски и старјешина Саборног храма Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић. На литургијске возгласе одговарао је Василије Ускоковић уз пратњу неколико чланова хора „Свети Јован Владимир“.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља које говори о сусрету Натанаила и Господа, отац Теофил нам разрјешава шта је смисао овог Јеванђеља и шта се у ствари догодило у том сусрету. Шта хоће овај догађај да нам појасни и како да нам покаже данашњи празник?
„Бог наш је личносни Бог, каже отац Теофил. Он је вјечна личност и оригинал, који је створио нас људе по своме обличју и по своме подобију, како се каже на првим странама светог писма. Тачније, како би народски рекли, ми смо слика и прилика нашега Бога. Он је гледајући у Христа, гледајући у модел Христос, који је рођен прије свих вјекова, Он је гледајући у Њега стварао нас људе, са назнаком да постанемо Богови, али по благодати. Дакле, да имамо почетак, будући да смо створени, али да немамо крај. Да се уподобљавамо Њему у љубави, у слободи, у ономе у чему можемо да се са Богом уподобљавамо.
Међутим, као што знамо, ђаво је понудио Адаму и Еви, да постану то преко њега отмицом. Да отму то божанство. Па им је понудио пречицу и сурвао и Адама и Еву и читав род људски у гријех. И од тада ми смо, како каже дивни наш отац Јустин, богови у блату. Ми имамо божанске црте у нама, ми имамо божански лик у нама, ми смо живе иконе нашега Бога. И никаква техника, никакве ствари, никакве вјештачке интелегенције, никакав напредак, технологија, не може да створи, нити да осмисли, нити да прослави, да учини човјека Богом. Само може Онај који га је створио. Само може личностни наш Бог, тројични у јединици, Исус Христос који је у тијелу дошао, који је постао човјек.
И овде је тајна. Натанаило иде ка Господу, а Господ му каже: „Знам те ја. Ево човјека у коме нема лукавства.“ А Натанаило се чуди, па каже: „Откуда ме познајеш? Како знаш ко сам ја?“ А Господ му само једну реченицу каже: „Видјех те под смоквом.“ То не пише у Јеванђељу, али оци тумаче да се Натанаило под смоквом молио. И молио се да му Бог открије, како да тај свој лик, како да тај божански лик у себи, у човјеку, како да те црте божанске поново обнови. Како да постане богоподобан, како да постане Бог по благодати.
Разоткривао је ту своју личност и у покајању, и у сузама молио се Богу. И када му је Господ то рекао, да га је видио под смоквом, Натанаило каже, ти си заиста син Божији. И Натанаило је одмах исповиједио Бога љубави.
И ето сустрета, човјекољубивога Бога са богољубивим човјеком. И то је празник данашњи. То је сила православља, то је оно на што смо ми позвани, позвани да будемо Богови, али смо тренутно у блату.
Али имамо нашега Господа Христа, имамо лик Његов, да се у Њега угледамо, да се у Њега огледамо. Оно у шта се угледамо и огледамо, то постајемо. Па погледајте нашу дјецу. Ако се угледају на ове пјевачице, или старлете како их данас зову, постају исто такве. Тако се облаче, такви су им покрети тијела, тако мисле, тако размишљају. Оно у шта огледамо и у кога се огледамо и угледамо, то постајемо и сами ми. И Христос је због тога дошао у тијелу, да га видимо, да га једемо и да га пијемо, да га окусимо, да га такнемо, да га додирнемо, да буде један од нас, да се у Њега угледамо и огледамо.“
Затим се отац Теофил освурнуо и на Светог Јована Крститеља чије двоструко обретење главе данас празнујемо.
На крају је говорио о значају икона, о иконоборцима који су говорили да се ми поклањамо идолима. И ту су они промашили, каже отац Теофил.
„Зашто? Зато што се ми сви поклањамо једни другима. И знате како је дивно када се поклонимо човјеку, када се поклонимо брату, када се поклонимо сестри, када се видимо овако у цркви, па се благо поклонимо, па се само наклонимо. Тако се исто поклањамо и ликовима светих, који су тај лик Божији у себи овоплотили и који су успјели, и који су га изнијели и донијели у овај свијет. И њихов се лик преобразио. И оно што цјеливамо на иконама, то је њихова нутрина, то је њихово језгро, то је онај духовни човјек у њима, који је постао јако сличан Богу.“
На крају Свете литургије одржана је литија око храма у част побједе православља над иконоборцима. Отац Слободан се по завршетку литије у име свештенства и вјерног народа захвалио оцу Теофилу на његовој љубави и молитвама, на његовом одржаном предавању, као и на данашњим поукама и бесједи коју је изрекао.
Текст, фото и видео: Дејан Вукић
