На недјељу Светих светих, када обиљежавамо Петровске покладе – служена је Света литургија у подгоричком Храму великомученика Ђорђа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење старешине храма протојереја Мирчете Шљиванчанина, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, ђакона Луке Павићевића и молитвено учешће проте Милуна Фемића.

На литургијске возгласе одговарао је хор Светосавник, предвођен Ратком Вујачић.

Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић, подсјећајући да се ова недјеља назива недјељом Свих светих, зато што се сјећамо свих светитеља записаних у календару, као и оних о којима читамо у Житијима Светих, о чијим животима и трудовима треба да знамо и да се на њих угледамо. Отац је нагласио да се Црква нарочито сјећа и у свом памћењу чува све оне које Бог зна, а које ми не знамо.

Прота Радовић је потом истакао да светости нема без Духа Светога.

,,Светитељи су људи који су у свом животу толико примили у себе Духа Светога, да је било немогуће да умру. Као што видимо њихове мошти данас су сачуване, почевши од Светог Василија Острошкога чије мошти чуда чине. Међутим, има и других моштију која не чине чуда, али су Свети пред Богом, својим начином живота“, појаснио је отац, подсјећајући нас на данашње Јеванђеље које нам говори, како достићи светост.

Видимо да Господ каже да који љуби оца, мајку, брата или сестру или било шта друго на овом свијету, није Њега достојан. Како то, откуда то да нам Господ говори, да наши родитељи могу да нам постану препрека у животу по Богу?!

,,Управо је то поента, да ништа не смемо да претпоставимо љубави Божијој. Колико је случајева да дјеца желе да иду за Господом, али им родитељи не дају. Зато треба да се молимо за своје родитеље, да их волимо – али да знамо да је Господ и њих нама даровао; као и да је Господ много већи родитељ и да има много већу љубав него што могу наши родитељи да нам икада пруже те тако родитељи наши постају као нека капија преко које долазимо у овај свијет, а Бог је Онај који нас уводи у овај свијет и дарује нам живот“, поручио је прота Радовић.

Началствујући свештенослужитељ је затим подсјетио на другу реченицу у Светом јеванђељу у којој се каже: Ко не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

,,Господ хоће да каже да се Царство небеско на силу задобија и подвижници га задобијају. Ми као људи треба да чинимо силу над собом, да бисмо чинили добро; зато што смо по природи својој инертни и грешни. Човјек треба да дигне руку на себе грешнога, на све своје страсти и пороке и да са њима уђе у борбу, да би ишао ка светости“, појаснио је прота Радовић.

Овдје се отац Јован присјетио Достојевског ког су питали: У кога више вјерује, у Христа или у истину? Гдје је рекао: Ако би ми неко доказао, да је Христос изван истине, ја бих остао са Христом, а не са истином.

Прота се затим присјетио једног догађаја из живота блаженог спомена, Митрополита Амфилохија. Наиме, у комунистичка времена, током косидбе, повео се разговор о вјери Ћира Радовића (Митрополитовог оца) и његових синова. Том приликом отац им је рекао: Ђецо моја драга, сада када би мене неко питао, да ли вас да убију или да се Христа одрекнем, ја бих радије пристао, да вас убију.

“То је та вјера на коју нас Господ позива”, нагласио је прота и додао: “Господ каже у Јеванђељу – Будите свети као што сам ја свет! То је циљ нашега живота на земљи”, истакао је, подсјећајући да су некада родитељи васпитавали своју дјецу да буду светитељи, док данас родитељи васпитавају дјецу да се што боље снађу у животу, да што више новца зараде, да купе аута, кућа, да уживају у овоземаљском животу.

Своје обраћање у подгоричком храму прота је завршио анегдотом из живота старца Пајсија Светогорца. Када су га питали какву светост можемо очекивати у 21. вијеку од хришћана православних, он је одговарио да ће се посветити и бити свети они који живе и вјерују по својој вјери, који науче своју дјецу и своје најближе вјери у Христа Бога, као и они који живе у покајању и Светим тајнама Христовим.

Потом се верницима обратио старешина цркве, протојереј Мирчета Шљиванчанин, поручивши да су данас Петровске покладе и да од сјутра почиње Петровски пост који траје четири недјеље и завршава се празником Светих апостола Петра и Павла – Петровданом, пожељевпи да у миру и радости духовној започнемо и довршимо подвиг у љубави Христовој.

Затим су сви они који су се припремали за примање Свете тајне причешћа, приступили Светој чаши.

Час вјеронауке код протинице Надице Радовић одржан је у порти Цркве Светог Ђорђа под Горицом, којом приликом су полазницима уручена свједочанства о успјешно завршеној школској години.

Такође, успјешно су завршили школску годину и полазници I и II групе Школе црвеног појања Свети Ђорђе, коју прота Јован Радовић води деценијама при овом древном храму.

Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је пригодним послужењем у Светогеоргијевском дому Црквене општине подгоричке.