Misionar

Novi broj „Pravoslavnog misionaraˮ posvećen 350-godišnjici upokojenja Svetog Vasilija Ostroškog

Ime: 01.04.2021 Branisla Ilic; Opis: Novi broj „Pravoslavnog misionaraˮ Tip: audio/mpeg

Pred čitalačkom publikom je novi martovsko-aprilski 378. broj „Pravoslavnog misionaraˮ, zvaničnog misionarskog glasila Srpske Pravoslavne Crkve za mlade. Navedeni broj je posvećen 350-godišnjici upokojenja Svetog Vasilija čudotvorca Ostroškog, a nosi naslov „Sveti Vasilije Ostroški – svedok Vaskrsenjaˮ.

Na prvim stranicama ovog broja nalazi se čestitka uredništva i redakcije, povodom izbora i ustoličenja novog prvojerarha Srpske Pravoslavne Crkve. Navedenu čestitku donosimo u celosti:

Tokom pripreme za štampu ovog broja Pravoslavnog misionara, dana 19/6. februara 2021. godine, u Sabornoj crkvi u Beogradu ustoličen je novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko karlovački i Patrijarh srpski Gospodin Porfirije (Perić). Uredništvo i redakcija Pravoslavnog misionara ovom prilikom upućuju srdačne želje Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Porfiriju, da ga Gospod ukrepi u žrtvenom služenju Bogu i rodu, i da molitveni pokrov Svetog Fotija Carigradskog (na čiji praznik je ustoličen) i Prepodobnog Porfirija Atonskog (čije ime nosi), a osobito molitveno zastupništvo svetih srpskih arhijereja na čelu sa Svetim Savom uvek budu uz njega u uzvišenoj patrijaraškoj službi na koju je prizvan. AKSIOS! NA MNOGAJA LJETA!

Misionar par excellence, naslov je uredničkog uvodnika u kojem prezviter dr Oliver Subotić kazuje da je Manastir Ostrog duhovno i telesno lečilište kome od vajkada pribegavaju nebrojeni ljudi željni utehe. Oni pritiču Svetitelju koga je Bog izabrao da kroz njegove mošti čudotvori svojom nestvorenom blagodaću. Naš urednik se priseća reči blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija koje je izrekao na ustoličenju, sada, novoprestavljenog umirovljenog Episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Atanasija (Jevtića). Uvodno slovo otac Oliver zaključuje podsećanjem da je Ostroški svetitelj bio pravi i istinski misionar, kako rečju, tako i delom.

U okviru rubrike Sećajte se svojih starešina, protonamesnik Aleksandar Jevtić, paroh pri Svetosavskom hramu u Kraljevu, čitaocima predočava jednu zanimljivu priču koja svedoči o ljubavi bratstva prema svom upokojenom duhovnom ocu i igumanu. Na sledećim stranama, a u okviru istoimene rubrike, nalazi se slovo Episkopa zapadnoameričkog Maksima, koje je posvetio svom duhovnom ocu blaženopočivšem Episkopu Atanasiju (Jevtiću).

Prikaz žitija svete slavne i dobropobedne mučenice Agnije, čiji svešteni spomen proslavljamo 21. januara / 3. februara, možete da pročitate u rubrici Materik.

Svete tajne su projava jedinstvene Svetajne — Crkve, u kojoj Sâm Gospod daruje čoveku božanski život i izbavlja ga od greha, smrti i đavola, ističe u svom autorskom tekstu potpisnik ovih redova, koji je svoje kazivanje o značaju Svetotajinskog života krunisao podsećanjem na svoju autorsku emisiju „Svetotajinsko bogoslovljeˮ, koja je u okviru tri ciklusa emitovana na talasima Radio-Besede, Eparhije bačke.

Naš saradnik Rade Bulajić piše o velikom raskolu, i u okviru svog teksta, između ostalog ističe da su: Postojeće razlike između Istoka i Zapada proširili su rimski crkveni običaji kao što su: obavezni celibat klira, vršenje miropomazanja samo od strane episkopa, skraćenje Velike četrdesetnice za jednu nedelju, služenje Svete Liturgije na beskvasnom hlebu.

Operativni urednik našeg misionarskog glasila, za ovaj broj piše o nadasve poznatom i znamenitom delu Svetog Vladike Nikolaja „Ohridski prologˮ. Prema svedočanstvu autora Ohridski prolog Vladike Nikolaja je rado čitan decenijama posle svog nastanka. Uprkos određenom distanciranju od lika i dela Episkopa Nikolaja, Ohridski prolog je uvažavan i poštovan među verujućima i tokom perioda socijalističke Jugoslavije.

Milena Stefanović za rubriku Crkvena umetnosti, a u okviru ciklusa tekstovâ Biblijski bestijarijum, donosi zanimljivu priču o Pelikanu. Ona podseća da je izuzetna simbolika pelikana našla je svoje mesto kod ranih hrišćanskih teologa, nastavljajući da živi u svetovnoj književnosti. Srednjovekovni simbol božanske milosti, spremnosti na žrtvu i spasenja, rezonantan je i u rano moderno doba.

Čovekova ideja besmrtnosti, pa i ideja Ričarda Dokinsa o „besmrtnim smotuljcima“ jesu ništa drugo nego, svesno ili nesvesno, svedočenje istine biblijskog otkrivenja – da čovek jeste na sliku Onog koji jeste, navodi dr Aleksandar Milojkov u svom autorskom tekstu „Ideja besmrtnostiˮ.

Tematski deo časopisa otvara protoprezviter Slobodan Lukić, paroh crmnički. U svom autorskom tekstu pod naslovom „Sveti Vasilije Ostroški – pohvala roda našegaˮ, prota Slobodan ukazuje na pravilno poimanje svetosti u Crkvi Hristovoj i podseća na važnu istinu da je svetiteljstvo dar Božji.

Vaskrsenje — način života Svetog Vasilija Ostroškog, naslov je autorskog teksta đakona Vladimira Pekića. Mošti Svetog Vasilija, međutim, nikako nisu jedini razlog zašto bi ga trebalo povezivati sa životom koji svedoči vaskrsenje, premda su najočigledniji. Zapravo čitav život ovog ugodnika Božijeg govori o tome, poučava čitaoce đakon Svetovavedenjske obitelji u Beogradu.

Prema svedočanstvu protonamesnika Aleksandra Jevtića, Sveti Vasilije Ostroški je u duhovnom smislu bio na čelu prošlogodišnjih veličanstvenih litija koje su pohodile Crnu Goru zakrstivši je kolonama ljudi sa molitvenim pesmama na usnama. A o sili Božjoj koja se projavila na liku i delu velikog čudotvorca Ostroškog, možete pročitate u nastavku tematskog dela ovog broja.

Svetitelj ostroški je svedok vaskrsenja, jer je svojim životom pokazao nama da je naš život dinamizam koji podrazumeva realnost raspeća, ali uvek vrhuni i završava se u radosti Hristovoga Vaskrsenja, koje je postalo događaj nad događajima, čudo nad čudima i jedini istinski smisao ljudskoga života i delanja – jer ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, pa prazna i vera vaša (1 Kor 15, 14), navodi se u autorskom tekstu potpisnika ovih redova. Na navedeni autorski tekst oslanja se i izvod iz himnografije Svetom Vasiliju Ostroškom.

Mr Aleksandar Vujović, profesor Bogoslovije Sv. Petra Cetinjskog i urednik Katihetskog programa Radio-Svetigore, donosi nekoliko molitvenih zapisa iz bogate arhive sveštene obitelji manastira Ostrog. Među ovim zapisima nalaze se pisma svetitelja i znamenitih prvojeraraha i arhijereja, koji su svoju ljubav prema Ostroškom čudotvorcu pokazali i na ovaj način.

Duhovno iskustvo sa Ostroga uverilo me u snagu Hristovih reči: „Dođite i vidite“ (Jn 1, 39). Uvideo sam, neposredno, da hrišćanstvo nije ideologija, spekulativni sistem, samo puki religiozni narativ, već da je ono duhovna sila koja preobražava čoveka, da u njemu dolazi do istinskog susreta Boga i čoveka, navodi psiholog Viktor Vicanović u svom nadahnutom kazivanju.

Tematski deo ovog broja u čast Svetog Vasilija Ostroškog, zaključen je tekstom dr Đorđa Vukovića pod naslovom „Prenos moštiju Svetog Vasilija Ostroškogˮ.

U okviru rubrike Sveta zemlja, Jelena Jonić piše o manastiru Svetog Onufrija Velikog, Akeldama. Manastir je smešten na uskoj terasi u jugoistočnom delu doline Hinoom, na oko 150 metara od mesta gde se ova dolina spaja sa dolinom Kidron. Postoji prednje koje kaže da se sredinom 4. veka u pećini, iznad koje je manastir sagrađen, doselio monah Onufrije, podseća autor.

O Svetogorskom skitu Svetog Dimitrija čitajte u rubrici Sveta Gora.

Zdravlje duše kao preduslov za zdravlje tela, naslov je teksta dr Marije Lazarević, koji je objavljen u novootvorenoj rubrici Hrišćanstvo i medicina. A ovoj broj „Pravoslavnog misionaraˮ zaključen je rubrikom Misionarski izlog i tekstom Dajane Lazarević pod naslovom Zbirka poezije Igora Grigorjeva na srpskom jeziku Otadžbina srce miluje.

Pravoslavni misionar – zvanično misionarsko glasilo Srpske Pravoslavne Crkve za mlade, možete kupiti u hramovima Srpske Pravoslavne Crkve i crkvenim prodavnicama i knjižarama, a o načinu pretplate moguće je informisati se putem imejl adrese pretplata@spc.rs ili putem naše internet stranice na adresi  http://misionar.spc.rs.

 Katiheta Branislav Ilić,

Član uređivačkog odbora „Pravoslavnog misionaraˮ zadužen za odnose sa medijima