У десету недјељу по Духовима, 1. септембра, на празник Светог мученика Андреја Стратилата, Светом литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, уз саслужење протојереја Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића, Николе Пејовића и ђакона Ведрана Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља о излијечењу дјечака мјесечара, сабранима се словом поуке обратио началствујући свештенослужитељ о. Далибор Милаковић, поручујући да је вјера та која побјеђује и којом задобијамо све те да је најважније да вјерујемо да ће нас Господ исцијелити ако смо чистог срца и душе приступили к Њему.
Прота је тумачио догађај из прочитаног Јеванђеље који се догодио два дана послије Преображења Господњега, када је Господу пришао човјек, молећи Га да исцијели његовога сина који је боловао од духа немоћи, демонске силе која је ушла у њега, а кога је претходно доводио апостолима, али га они „не могоше исцијелити“:
„Господ, прекоравајући њега као оца, али и своје апостоле, ученике и народ који је ту био, рече: O, роде маловјерни, зашто сте сви посумњали? Немате вјере. И рече младићу кога је демон толико обузео да није могао да ходи и говори: Устани и ходи! И оздрави момче од онога часа. И заиста, браћо и сестре, да Господ Исус Христос није дошао због наше слободе, нашега људскога пада, првенствено од праоца нашега Адама, постали би сви ђавоимани и слуге ђавоље. Зато је сам Бог морао да сиђе међу нас, да страда и васкрсне ради нас и да нас усправи. Да Он као нови Адам обнови тај завјет са Богом, који је разрушио прворођени човјек. И заиста, како у вријеме Христово, тако и данас, ако човјек одступи од пута који је Господ зацртао и служи ономе непомјанику, задесиће га многе невоље и муке.“
У наставку прота је појаснио да као што наше тијело, које можемо видјети, опипати, болује од разних болести, тако и наша душа невидљива, бесмртна, болује од духовних болести, а те болести су често повезане.
„Јер тијело без душе не може да живи, као што и душа пребива у тијелу човјечијем. Наше тијело створено је од Бога да га његујемо, јер у њему обитава Дух Свети који смо добили Светом тајном крштења. И као што је дух немоћи, дух ђавољи обитавао у овом младићу и није му давао да живи нормалним животом док га сам Господ није исцијелио, тако и ми ако не владамо путем Господњим и не влада душа бесмртна, Дух Свети у нама, онда ћемо лутати овим свијетом“, бесједио је о. Далибор, појаснивши да је зато Господ прекорио и своје ученике и народ који је гледао многа чуда која је Господ чинио.
На питање ученика зашто они нијесу могли исцијелити овог момка, Господ им говори да је то због маловјерја: „Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: ‘Пређи одавде тамо‘, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.”
„И заиста, ако имамо и мало вјере у Христа, чинићемо натприродна чуда као што је Христос чинио и као што су чинили апостоли послије Њега. Ти прости људи, рибари, неуки, по силаску Светог Духа на њих, почели су да говоре разним језицима, чинили су чуда натприродна мијењајући људе из коријена. Па и данас човјек ако лута овим свијетом, па се крсти и спозна Христа, потпуно се промијени, зато што га Дух Свети обузме и стари човјек умире, рађа се нови.“
На крају свог пастирског слова протојереј-ставрофор Далибор Милаковић је поручио да као што је овај младић Господњим исцјељењем постао здрав, тако Господ и нас усправља, исцјељује само ако имамо бар мало вјере у Њега.
„Вјера је та која побјеђује и којом задобијамо све, и зато Христос и наглашава и својим апостолима и сабраном народу да је најважнија вјера, да вјерујемо да ће нас Господ све исцијелити ако смо чистог срца и душе приступили к Њему. Нека Господ све нас благослови и нека нам подари праву вјеру у васкрслога Христа, да нас исцијели од свих наших немоћи и да нас све благослови у све дане нашега живота, сада и у вијек и у вјекове вјекова, амин!“
Весна Девић
