Празник Силаска Светог Духа на апостоле прослављен је у барском Саборном храму Светог Јована Владимира. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, парох београдски. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић и јереј Украјинске православне цркве парох кијевски Андреј Јурченко. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић и Никола Зековић, као и хор „Свети Јован Владимир“ којим руководи професорица Маја Басараб.
Своју бесједу отац Ђорђе започео је ријечима Господњим „Ко верују у мене и од мене пије воде живе, из њега ће потећи вода жива.“ Једноставно, каже прота Ђорђе, ко Христом и са Христом живи, из њега ће изићи вјечни живот, ријека благодати, ријека љубави. А тај примјер су наши светитељи. Доста имамо у Црној Гори светитеља којима се сви поклањамо до земље и молимо их да пред Господом и они моле за нас и за наше ближње. Они који су вјеровали и који вјерују у Господа, када умру, из њих тече вјечни живот, показују нам колико су од Господа награђени нетрулужноћу својом. Постају свети и остају до вијека нетрулежни и ми цјеливамо те свете мошти:
„Ја сам свјетлост свијету, каже Господ. Свјетлост која силази са неба је све Божија и све могућа и све благодатна. На данашњи дан Педесетнице, у народу педесети дан или Света Тројица, Дух Свети у видљивом обличју силази на апостоле у оним пламеним језицима, као што и дан-данас силази Дух Свети у Јерусалиму, не опаливши никога, не сагоривши никога, озаривши и давши им снагу, давши им благодат, дајући им да могу да проповиједају и да говоре на свим језицима, да их сви разумију. И тада Петар проговори на језике разне, и три хиљаде људи се обрати и крсти се. И данас имамо на разним језицима Библију, Свето писмо, на разним језицима преведено и све речено. Али долазе и они дани када неко не жели да пије воде живе и да гледа у свјетлост и у будућност живота. Све што данас добијамо, добијамо да би брже изгубили Бога у себи, да би изгубили љубав, да би постали себични. А чим човјек постане себичан и нема да дијели се неким нешто, он није више човјек. Божанска благодат која је сишла на апостоле, разлила се и на народе, разлила се свима који желе да живот дају Господу и да вјечно живе.“
Прота Ђорђе се затим осврнуо и на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, пунога љубави, снаге, те божанске снаге, те божанске љубави, тога пламена огњеног над његовом главом која је стално лебдила и водила га.
„Направио је од Црне Горе оно што нико никада неће направити, нити вратити народ као што нико није вратио, нити га устројио, нити га умножио, нити га благословио као што га је он благословио. А то је божанска љубав. Он је свој живот дао да би то могао да учини. Тако да се и ми, драга браћо и сестре, угледамо на такве људе, јаке, моћне, а моћне само Богом. Нема моћнога човека на земљи, самога по себи. Сви ми, када умремо, поједу нас црви. Али сви они који се напоје, воде живе, из њих ће исто вода жива потећи. А то је Христос. Да се напојимо Христом, Духом Светим који је послао, јер је наш највећи покретач у срцу и у вјери нашој Дух Свети кога примамо крштењем. Зато нашу дјецу требамо на вријеме да крштавамо, да призивамо тај благодат и тај благослов да нам дјеца расту, да буду зрава, жива и васпитавана онако како доликује нама који смо вјерни. Нека нас све Господ благослови, Духом Светим да идемо оним путем којим су ишли и Св. Јован Владимир и Св. Петар Цетињски и Св. Василије Острошки и наш Митрополит Амфилохије“, казао је протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић.
Након причешћа вјерних служена је вечерња служба са коленопреклоним молитвама.
На крају се отац Слободан захвалио оцима који су данас служили у овом светом храму.
„Најприје протојереју-ставрофору Ђорђу Кнежевићу који је много година био свештених управо при овом светом храму, и много се са осталим оцима потрудио и са свим вјерним народом око његове изградње и украшавања. Такође, благодаримо и оцу Андреју, који нам долази из Кијева, из распете и мученичке Украјине, из распете Украјинске православне цркве, која поред тога што са свим осталим житељима Украјине трпи ратна страдања и недаће, бива већ годинама сурово прогоњена од тамошњега режима и од тамошњих расколничких парацрквених организација. Да им Господ подари снаге да истрпе ово тешко страдање, које је све снашло, и да Господ што скорије подари мир Украјини и у цијеломе свијету.“
Празновање се наставља у понедељак и у уторак, када ће се у нашем храму Света литургија служити у 8 часова.
Дејан Вукић
