У четврту недјељу Великог и часног поста, у недјељу када наша Света црква прославља спомен на Светог Јоваа Лествичника у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Српске православне богословије “Свети Арсеније” у Сремским Карловцима. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаних зачала из Светог јеванђеља које говори о оцу коју приступа апостолима, ученицима Христовим да исцијеле његовог сина кога је мучио дух нијеми – демон, а кога апостоли нису могли излијечити, а кога је исцијелио Господ Исус Христос, говорио је началствујући протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије. Прота је у уводном обраћању указао да Црква у четвртој недјељи Великог поста посебно подсјећа на то да останемо у доброме смјеру и да задржимо курсор на великопосном путу, као и то да долазак Спаситеља Христа значи и даровање истинског и правог мира и благослова роду људском:
,,У данашњем Јеванђељу, браћо и сестре, управо је испричано оно чудесно и невјероватно. Наиме, Спаситељ свијета Христос дошао је да би донео прави мир и благослов, да би оно како каже Свети апостол и јеванђелист Марко: ,,Што је улегло да би издигао, а оно што се искривило да би исправио – да би учинио да све у свему буде правица Господња”. Тако је и чинио, из своје превелике љубави према роду људском, оно што су Свети јеванђелисти успели да запишу то је само мали дио – како каже Свети Јован Богослов. Бог је исповиједио да Он нема куд, Његова љубав је таква да Он жели само једно. Очекивао је да ћемо то урадити слушајући Његове заповијести, знате Адаму и Еви кад је дао заповијест, али како се то није десило, онда је Он дошао и рекао да ће бити са нама и трпјети нас док поново не дође у слави Својој”, бесједио је прота Јован.
Он је потом нагласио да Господ недвосмислено показује своју безобалну љубав и снисхођење према роду људском:
,,О роде невјерни и покварени, докле ћу бити са вама, докле ћу вас трпјети? (Мт. 17,17) је узвик и исповједање Његове љубави и истине о томе да ће Он бити са нама и трпјети нас до краја свијета и вијека, а и послије тога. У Богу само љубав и ревност постоје.”
Прота Јован је закључио да се тајна сусрета са Богом не може рјешавати по аутоматизму, већ да је потребно истинско учешће човјека у истинској духовној равнотежи, духовном балансу који, како отац Јован акцентује, јесте благословени вјечно-ритам:
,,У овој јеванђелској причи Христос показује да је Он једини, прави и истински баланс и да је Он наша права и истинска равнотежа. Тајна сусрета са Богом се не може решавати по аутоматизму, него Онај који постом и молитвом чува у срцу своме, онај који тражи унутрашњу, духовну равнотежу и баланс је онај који има добар и благословени вјечно-ритам, не само тако као био-ритам и његово срце и његова душа ударају ритмом вјечности и то је тај прави и истински ритам на који нас Бог позива, а ово вријеме поста јесте управо то и такво благословено вијреме, вријеме у коме ми треба да будемо у том духовном ритму, у том духовном откуцају душа наших за сусрет са Богом живим.
Тај и такав ритам у свом срцу имао је онај кога данас празнујемо, а то је Свети Јован Лествичник. Он је учио својим примером да све бива по једном одређеном ритму, пењући се са једне лествице на другу лествицу, пењући се са једног степеника на други степеник. Тајна духовног живота дакле огледа се управо у томе да подесивши душе своје и срца своја постанемо чувари божанскога ритма у нама. Та тајна вјере нека би, браћо и сестре, била увијек са нама”, поручио је на крају протојереј-ставрофор Јован Милановић.
Текст, фото: Борис Мусић
